Пригодна марка, коју је Пошта Србије емитовала почетком овог месеца, посвећена је ни мање ни више него „фићи”! Повод је 55 година од када је са монтажне траке у Крагујевцу сишао први примерак модела „фијат 600 Д” у народу назван „фића”.

Прича почиње почетком педесетих година прошлог века када је Фијатов главни инжињер др Данте Ђакоза (1905–1996) добио задатак да конструише мало возило које ће бити јефтино и поуздано и које ће омогућити превоз за четири путника. Успео је да створи вероватно најуспешније и најпопуларније Фијатово возило свих времена – „фијат 600”. Овај модел је био минијатурни четворосед са двоја врата. Имао је четвороцилиндрични мотор од 21,5 коњских снага са погоном на задње точкове и тежином испод 600 килограма. Однос снаге, брзине и величине био је готово идеално усклађен и према данашњим стандардима.

„Црвена застава” из Крагујевца, која је већ тада производила аутомобиле, потписала је уговор о откупу лиценце за „фијат 600” августа 1954. године. Већ следеће године почела је производња и први модел са производних трака сишао је 18. октобра 1955. године. До краја те године произведена су 1.044 возила. Неколико година касније модел добија нови мотор од 767 кубика са 24 коњске снаге и врата која се отварају као код свих осталих аутомобила. Овај модел понео је име „застава 750” и везује се за стандардан изглед „фиће”.

Иако је био намењен вожњи на краће релације, њиме су читаве породице путовале у посету рођацима на други крај земље или се кретало пут Јадранског мора. Куповина „фиће” шездесетих година био је радостан догађај раван рођењу детета. Постао је аутомобил без премца на нашим друмовима. Иако малих димензија, користиле су га полиција, хитна помоћ и војска, а годинама је био скоро једини аутомобил за обуку нових возача. С правом је носио епитет „народног аута”.

„Фића” се у „Застави” производио пуних 30 година, све до 18. новембра 1985. године. Током три деценије произведено их је тачно 923.487 комада. Поред Италије и Србије, производио се још и у Аргентини, Шпанији и Аустрији. Укупно их је, у свим варијантама, произведено нешто мање од 2.700.000 комада.

У априлу 2000. на Београдском сајму проглашен је аутомобилом века и миленијума по избору возача у Србији. Упркос чињеници да се већ две деценије не производи, примерци овог аутомобила још увек се могу видети на нашим друмовима.

У 10 сати ујутру 15. октобра 2005. године стотине власника „фиће” окупило се испред „Заставиних” погона у Крагујевцу како би обележили 50. рођендан свог љубимца. Клуб љубитеља из Горњег Милановца упутио је прошле године захтев руководству „Заставе” да поново покрене производњу овог аутомобила, али је све остало на искреним жељама обе стране. Рачуна се да на путевима у Србији тренутно има око 40.000 примерака.

Неки аутомобили оставе траг својим технолошким или стилским иновацијама, а други улогом коју су имали у култури читавих нација и генерација. „Фића” је оставио дубоки траг у оба ова аспекта.

Марка је номинале 22 динара. Уметничку обраду марке урадио је Јакша Влаховић, графички дизајнер из Београда, а стручну сарадњу пружио је Владета Костић, директор маркетинга „Застава аутомобила” из Крагујевца.

Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табацима од 25 комада и у тиражу од 128.000 комада. На дан емитовања марке Пошта Србије је пустила у оптицај пригодан коверат првог дана и максимум карту са пригодним жигом поште 11101 Београд.

Бора Станковић