Мексичка кухиња захваљујући латино-серијама постаје све занимљивија и за љубитеље доброг залогаја у нашим крајевима. Многи су додуше дрхтећи над судбином „остављене Розалинде или Маричуи и увређеног Фернанда” први пут у ТВ-новелама чули за буритосе, такосе, тортиље, кеседиљасе, тамалесе, гвакамола сос, енчиладе...

Посебно се љубитељи „мекдоналдс” хране сећају Дана Мексика у најчувенијем ланцу ресторана брзе хране код нас, када су припремане нарочито љуте папричице пуњене крем сиром и поврх свега још поховане, па служене уз сос (мексичку салсу). Ипак, требало би рећи да је мексичка кухиња веома разноврсна и да је многи стручњаци убрајају у најздравију. Поред свих врста меса, рибе и плодове мора, подразумева разноврсно поврће, које се углавном служи као прилог. У воћу се  ужива после јела, као десерт! Неко је духовито приметио, описујући изглед обичне мексичке супе, „да ни лонац не зна шта се у њему налази, са толико разноврсног поврћа, боја, арома и укуса, као скоро нигде у свету.

Постоји и једна сличност између навика Мексиканаца и Срба, када је реч о трпези. И једни и други користе посебне прилике и поводе да се госте и на тај начин дају одушка празнику! Чак и када је повод тужан попут сећања на оне којих више нема, као што је Дан мртвих, у Мексику се у част покојника припрема покојникова омиљена храна и носи на гробље.

Карактеристичан је и 5. мај, празник Мексичке револуције, који такође не може да прође без доброг залогаја и капљице (текила, вина...). Уосталом, прилика за добар залогај и гутљај увек може да се нађе, само се ваља сетити.

Да су главно поврће у мексичкој кухињи парадајз и паприка и врапци знају. Међу врстама парадајза истиче се такозвани томатиљос, чијем укусу доприносе ароме – лимуна, јабуке и миришљавих травчица. А главни је састојак гвакамола соса.

Паприка и папричица има на десетине, од оних „слатких” до правих „отровница”. Такође, Мексиканци често кувају пасуљ, па постоји много врста овог поврћа, а свака се припрема на посебан начин, у зависности од јела у које иде!

Мексиканци мисле и на зачине, ма колико им горела уста од папричица, јер су они важни за укус многих јела. Ипак, најчешће се употребљава свеж коријандер. Уколико га нема, као замена служи лист свежег першуна.

Рецепт:

Салса од парадајза

Пажљиво се измешају осредњи парадајз исецкан на ситније коцкице (без семенки и сока), једна осредња главица црног лука исецканог на што тање листиће, две кашике исеченог свежег коријандера, две кашике свеже исцеђеног сока од лимуна и две кашичице стругане лимунове коре (претходно лимун треба опрати у благом раствору детерџента за судове и испрати под млазом хладне воде, како би се са коре одстранила заштитна хемикалија).

Овако припремљена салса (за четири до шест порција) држи се у фрижидеру, док се не охлади. На хладном може да стоји до два дана, али је најбоља фришко припремљена. Служи се као додатак уз питу од меса, као фил за такосе, умотана у тортиљу за буритосе, или као освежавајући сос уз месо, пилетину, морске плодове...

Р. Поповић