Живот људи се трајно променио проналаском сата јер мерење времена није више зависило од метеоролошких услова и сунца (сунчани сат).

 Велике црквене сатове израђивали су ковачи и бравари, а од XV века занат преузимају часовничари којима у уметничком обликовању помажу и златари. Касније се овим мајсторима придружују и други уметници и занатлије, као што су сликари који осликавају кућишта и бројчанике, позлатари и уметнички ливци који их лију у бронзи, сребру, бакру и месингу, гравери и столари који их резбаре и израђују дрвене кутије.

Први зидни сатови са погоном на тегове рађени су од гвожђа и били су по типу и облику слични црквеним сатовима, а качили су се на зид или у кутију за сат. На њиховим кућиштима стидљиво се провлаче елементи готике, а тегови сата су од камена или су то вреће са песком. На најстаријим готским сатовима нема сигнатуре мајстора нити је забележено име града где су начињени.

Најстарији стони сатови у Европи израђени су са елементима готике и ренесансне архитектуре, а рађени су у облику торња те су зато и названи торањ сатови. У време ренесансе уметници све више украшавају кућиште сата, а часовничарски занат је распрострањен у Чешкој, Немачкој, Холандији и Француској.

У XVI веку почињу да се производе и компликовани астролошки часовници који су показивали календарске дане, дане у недељи, месечеве мене и положај звезда. Сат је у то време био веома скупоцен, тако да су га могле имати само врло богате личности, а владари и великаши често су размењивали сатове приликом дипломатских мисија.