Saša Marković (Foto Željko Jovanović)

Saša Marković (46) još nije dosanjao svoje dečačke snove: kao mali hteo je da bude astronaut, prvi Srbin na Mesecu. „Koliko vidim, još me niko nije pretekao”, kaže direktor Euneta, prvog i najvećeg Internet provajdera u nas.

Odrastavši u porodici mašinskih inženjera, izbor budućeg poziva mu se sam od sebe nametnuo. Posle diplomiranja proveo je na Mašinskom fakultetu „deset korisnih i lepih godina”, i za to vreme stekao zvanje doktora nauka. Izabrao je da se bavi robotikom, a to bez programiranja i računara ne ide. Igrom slučaja, koji se pokatkad umeša, u kompaniji kojom rukovodi zapazili su da je jošza nešto obdaren.

Šta biste pomislili ili preduzeli, ako bi vam zasvagda isključili Internet?

Da budem iskren, bar jedan dan bih se odmorio i pokušao da se bavim nečim drugim. Posle bih, naravno, pozvao našu službu tehničke podrške.

Da li je Srbija dovoljno uznapredovala u korišćenju Interneta? Zašto ima malo širokopojasnih pretplatnika?

Jasno je da smo po broju širokopojasnih pretplatnika na evropskom začelju, a razloga za to ima mnogo. Pođimo od osnovnih: iako se danas pristojan ADSL servis može dobiti za manje od hiljadu dinara mesečno, to je i dalje trošak koji ne može svako sebi da priušti. Drugi razlog je slaba infrastruktura, nedostatak tehničkih uslova potrebnih da biste uopšte mogli da uvedete širokopojasni Internet u svoj dom. To je naročito loše u unutrašnjosti koja kaska za Beogradom. Mi danas, recimo, imamo kilometarske liste čekanja za ADSL priključak, a da nismo u stanju da korisnicima kažemo kada će se uspostaviti tehnički uslovi za to. Zato što to ne zavisi od nas i što razvoj Interneta u velikoj meri diktiraju oni koji imaju najveći tržišni udeo ili monopol.

Koliko država pomaže (odmaže) da veza stigne u svaki dom i svaku učionicu? Koje su najveće prepreke ka tom cilju?

Mislim da je država na tom značajnom polju učinila mnogo manje od internet-provajdera, što nije dobro. Ne kažem da država svesno odmaže, pre bih rekao da se ne meša kada treba da se meša. Moram, s druge strane, da istaknem da je Eunet učinio dosta da Internet približi školskoj omladini i nastavnicima, i to na nekomercijalnoj osnovi.

Kako bi trebalo da izgleda svakodnevica informatičkog društva? Šta bi sve moralo da bude dostupno našim građanima?

Već koriste neke od pogodnosti informatičkog društva, iako smo još daleko od njega. Sada je i ovde uobičajeno da svoj račun za ADSL platite kreditnom karticom ili da kupite knjigu od „Amazona” preko Interneta. Nama nedostaje elektronska državna uprava, bar u osnovnom obliku, da ne morate za svaki papir, pitanje, nevolju ili savet da odlazite na šalter i čekate u redovima. I elektronska dokumenta morala bi da budu ravnopravni s papirnim.

Sačinite fotorobot prosečnog korisnika Interneta u nas?

Mislim da ni policija ne bi lako izašla na kraj sa ovim zadatkom. Da li je to student koji priprema diplomski rad čitajući bezbrojne stranice Vikipedije? Ili je to maloletnik koji provodi sate na Fejsbuku da bi ostatak vremena potrošio gledajući spotove na Jutjubu? Je li je to bakica koja, zahvaljujući VoIP-u, konačno može da sa svojim unukom u Australiji razgovara koliko hoće? Da to nije klinac iz komšiluka od kojeg „legalno” nabavljate najnovije filmove i muziku? Možda je to moja prijateljica koja se svako popodne preseli u svoj sajber-lik iz Warcrafta?Da ne zaboravim svoje roditelje koji su se odavno navikli na dobre elektronske novine, uključujući „Politiku”.Sada vam je lako da sastavite fotorobota, zar ne?

Kojim biste rečima i slikama dočarali Internet nekom urođeniku?

Mislim da je on srećniji u svom svetu bez Interneta nego mi u svom svetu sa Internetom. Zašto bih mu to kvario?

Kakve se tehnološke novine očekuju? Opišite Internet za deset godina?

Ni pametnijima od mene nije uspelo da predvide šta će se desiti sa Internetom u mnogo kraćim razdobljima. Setite se samo kakve je rezerve imao Microsoft u početku. Internet protokoli će, verovatno, progutati sve ostale oblike komunikacije. Televizija, muzika, film, govor, sve će to konvergirati ka Internetu kao univerzalnom, pouzdanom i jeftinom mediju za prenos svih vrsta informacija.

S druge strane, mislim da će se nastaviti sadašnji trend koji od korisnika zahteva da učestvuju u stvaranju sadržaja. U svetu kojem je sve informacija, svako može da bude izvor. Današnji megaservisi kao što su Fejsbuk, Tviter, Jutjub i Vikipedija nastali su, upravo, na takvom konceptu. Da li je svet bolji zato što sad svako može da bloguje i zatrpava svet svojim mudrolijama – to je drugo pitanje. Pre će biti da napredak, kao i uvek do sada, nosi sa sobom i dobro i loše.

Ko sve može i kako da uhodi korisnike?

Jedino država ima pravo da nadzire aktivnosti svojih podanika svuda i na svakom mestu, pa i na Internetu, ali isključivo pod uslovima i na način koji su regulisani zakonom. Kada su u pitanju zlonamerne aktivnosti, provajderi su dužni da sarađuju sa državnim organima.Neovlašćeno praćenje korisnika na Internetu je krivično delo.

Ipak, obezbediti potpunu sigurnost i privatnost korisnika na Internetu jednostavno nije moguće. Svaki provajder kontroliše samo deo globalne svetske mreže i zato niko ne može da garantuje da će, na primer, vaša elektronska poruka biti bezbedna i nakon što napusti lokalnu mrežu. Bezbednost na Internetu je, po svojoj prirodi, kolektivna. Često previđamo činjenicu da krstareći Internetom o sebi govorimo mnogo više nego što mislimo. Ne postoji anonimno korišćenje Interneta. Danas Gugl ima bolji psihološki profil svakog od nas nego sve famozne državne agencije zajedno. I taj profil se doteruje neprekidno, kad god kliknete na dugme za pretraživanje (search).

Ima li načina da se zaustavi lavina zlonamernih nasrtaja u vidu virusa, crva, neželjenih poruka, krađe identiteta i tako redom? Od čega valja najviše strepeti?

Zlonamernog softvera uvek će biti na Internetu, ne postoji jednostavan način da se s tim izađe na kraj. Provajder to zlo može da suzbije u velikoj meri pomoću filtera koji automatski detektuju postojanje škodljivog ili neželjenog sadržaja. Trka između tehnopata, onih koji smišljaju nove načine zloupotrebe, i onih koji takve zloupotrebe sprečavaju još nije ušla u poslednji krug.Ipak, najviše treba strepeti od naše neinformisanosti, nedovoljne tehničke pismenosti. Ako ste u stanju da poverujete da ste dobili milion dolara lutriji u kojoj nikad niste učestvovali samo zato što vam tako piše u poruci koju ste primili, nema vam spasa.Što bi rekao drug Lenjin, jedini lek je „učiti, učiti i samo učiti”.

U kojoj meri su korisnici Euneta zaštićeni?

U meri koju garantuje najsavremenija oprema koju koristimo i vrhunsko znanje kojim raspolažemo. Mi do sada nismo imali nijednu pritužbu korisnika da je Integritet njihove komunikacije kompromitovan našom greškom ili nemarom.

Čime privlačite (i zadržavate) mlade darovite stručnjake koje na sve strane traže?

Pre svega privlačnim poslom koji im nudimo. Ako je neko darovit i istinski želi karijeru da gradi u oblasti Interneta, Eunet predstavlja logičan izbor. Da se ne zavaravamo, vrhunski stručnjaci traže i pristojna primanja što smo u stanju da im obezbedimo.

Koliko sati svakodnevno krstarite digitalnim svetovima? Kuda sve odlazite? Za čim najčešće tragate?

Posao mi je takav da svakodnevno na Internetu provodim više sati nego što mi to prija. U slobodno vreme posvećen sam porodici; ako sam na Internetu, najčešće čitam vesti ili se dopisujem s prijateljima. Reklo bi se da sam staromodan: nemam stranicu na Fejsbuku, ne blogujem i ne igram on-lajn igre. Volim sajtove koji objavljuju vesti iz nauke i tehnike, uz to sam veliki ljubitelj Vikipedije. Ako želim da se zabavim, prednost dajem dobroj knjizi ili filmu.