Саша Марковић (46) још није досањао своје дечачке снове: као мали хтео је да буде астронаут, први Србин на Месецу. „Колико видим, још ме нико није претекао”, каже директор Еунета, првог и највећег Интернет провајдера у нас.

Одраставши у породици машинских инжењера, избор будућег позива му се сам од себе наметнуо. После дипломирања провео је на Машинском факултету „десет корисних и лепих година”, и за то време стекао звање доктора наука. Изабрао је да се бави роботиком, а то без програмирања и рачунара не иде. Игром случаја, који се покаткад умеша, у компанији којом руководи запазили су да је јошза нешто обдарен.

Шта бисте помислили или предузели, ако би вам засвагда искључили Интернет?

Да будем искрен, бар један дан бих се одморио и покушао да се бавим нечим другим. После бих, наравно, позвао нашу службу техничке подршке.

Да ли је Србија довољно узнапредовала у коришћењу Интернета? Зашто има мало широкопојасних претплатника?

Јасно је да смо по броју широкопојасних претплатника на европском зачељу, а разлога за то има много. Пођимо од основних: иако се данас пристојан ADSL сервис може добити за мање од хиљаду динара месечно, то је и даље трошак који не може свако себи да приушти. Други разлог је слаба инфраструктура, недостатак техничких услова потребних да бисте уопште могли да уведете широкопојасни Интернет у свој дом. То је нарочито лоше у унутрашњости која каска за Београдом. Ми данас, рецимо, имамо километарске листе чекања за ADSL прикључак, а да нисмо у стању да корисницима кажемо када ће се успоставити технички услови за то. Зато што то не зависи од нас и што развој Интернета у великој мери диктирају они који имају највећи тржишни удео или монопол.

Колико држава помаже (одмаже) да веза стигне у сваки дом и сваку учионицу? Које су највеће препреке ка том циљу?

Мислим да је држава на том значајном пољу учинила много мање од интернет-провајдера, што није добро. Не кажем да држава свесно одмаже, пре бих рекао да се не меша када треба да се меша. Морам, с друге стране, да истакнем да је Еунет учинио доста да Интернет приближи школској омладини и наставницима, и то на некомерцијалној основи.

Како би требало да изгледа свакодневица информатичког друштва? Шта би све морало да буде доступно нашим грађанима?

Већ користе неке од погодности информатичког друштва, иако смо још далеко од њега. Сада је и овде уобичајено да свој рачун за ADSL платите кредитном картицом или да купите књигу од „Амазона” преко Интернета. Нама недостаје електронска државна управа, бар у основном облику, да не морате за сваки папир, питање, невољу или савет да одлазите на шалтер и чекате у редовима. И електронска документа морала би да буду равноправни с папирним.

Сачините фоторобот просечног корисника Интернета у нас?

Мислим да ни полиција не би лако изашла на крај са овим задатком. Да ли је то студент који припрема дипломски рад читајући безбројне странице Википедије? Или је то малолетник који проводи сате на Фејсбуку да би остатак времена потрошио гледајући спотове на Јутјубу? Је ли је то бакица која, захваљујући VoIP-у, коначно може да са својим унуком у Аустралији разговара колико хоће? Да то није клинац из комшилука од којег „легално” набављате најновије филмове и музику? Можда је то моја пријатељица која се свако поподне пресели у свој сајбер-лик из Warcraftа?Да не заборавим своје родитеље који су се одавно навикли на добре електронске новине, укључујући „Политику”.Сада вам је лако да саставите фоторобота, зар не?

Којим бисте речима и сликама дочарали Интернет неком урођенику?

Мислим да је он срећнији у свом свету без Интернета него ми у свом свету са Интернетом. Зашто бих му то кварио?

Какве се технолошке новине очекују? Опишите Интернет за десет година?

Ни паметнијима од мене није успело да предвиде шта ће се десити са Интернетом у много краћим раздобљима. Сетите се само какве је резерве имао Мајкрософт у почетку. Интернет протоколи ће, вероватно, прогутати све остале облике комуникације. Телевизија, музика, филм, говор, све ће то конвергирати ка Интернету као универзалном, поузданом и јефтином медију за пренос свих врста информација.

С друге стране, мислим да ће се наставити садашњи тренд који од корисника захтева да учествују у стварању садржаја. У свету којем је све информација, свако може да буде извор. Данашњи мегасервиси као што су Фејсбук, Твитер, Јутјуб и Википедија настали су, управо, на таквом концепту. Да ли је свет бољи зато што сад свако може да блогује и затрпава свет својим мудролијама – то је друго питање. Пре ће бити да напредак, као и увек до сада, носи са собом и добро и лоше.

Ко све може и како да уходи кориснике?

Једино држава има право да надзире активности својих поданика свуда и на сваком месту, па и на Интернету, али искључиво под условима и на начин који су регулисани законом. Када су у питању злонамерне активности, провајдери су дужни да сарађују са државним органима.Неовлашћено праћење корисника на Интернету је кривично дело.

Ипак, обезбедити потпуну сигурност и приватност корисника на Интернету једноставно није могуће. Сваки провајдер контролише само део глобалне светске мреже и зато нико не може да гарантује да ће, на пример, ваша електронска порука бити безбедна и након што напусти локалну мрежу. Безбедност на Интернету је, по својој природи, колективна. Често превиђамо чињеницу да крстарећи Интернетом о себи говоримо много више него што мислимо. Не постоји анонимно коришћење Интернета. Данас Гугл има бољи психолошки профил сваког од нас него све фамозне државне агенције заједно. И тај профил се дотерује непрекидно, кад год кликнете на дугме за претраживање (search).

Има ли начина да се заустави лавина злонамерних насртаја у виду вируса, црва, нежељених порука, крађе идентитета и тако редом? Од чега ваља највише стрепети?

Злонамерног софтвера увек ће бити на Интернету, не постоји једноставан начин да се с тим изађе на крај. Провајдер то зло може да сузбије у великој мери помоћу филтера који аутоматски детектују постојање шкодљивог или нежељеног садржаја. Трка између технопата, оних који смишљају нове начине злоупотребе, и оних који такве злоупотребе спречавају још није ушла у последњи круг.Ипак, највише треба стрепети од наше неинформисаности, недовољне техничке писмености. Ако сте у стању да поверујете да сте добили милион долара лутрији у којој никад нисте учествовали само зато што вам тако пише у поруци коју сте примили, нема вам спаса.Што би рекао друг Лењин, једини лек је „учити, учити и само учити”.

У којој мери су корисници Еунета заштићени?

У мери коју гарантује најсавременија опрема коју користимо и врхунско знање којим располажемо. Ми до сада нисмо имали ниједну притужбу корисника да је Интегритет њихове комуникације компромитован нашом грешком или немаром.

Чиме привлачите (и задржавате) младе даровите стручњаке које на све стране траже?

Пре свега привлачним послом који им нудимо. Ако је неко даровит и истински жели каријеру да гради у области Интернета, Еунет представља логичан избор. Да се не заваравамо, врхунски стручњаци траже и пристојна примања што смо у стању да им обезбедимо.

Колико сати свакодневно крстарите дигиталним световима? Куда све одлазите? За чим најчешће трагате?

Посао ми је такав да свакодневно на Интернету проводим више сати него што ми то прија. У слободно време посвећен сам породици; ако сам на Интернету, најчешће читам вести или се дописујем с пријатељима. Рекло би се да сам старомодан: немам страницу на Фејсбуку, не блогујем и не играм он-лајн игре. Волим сајтове који објављују вести из науке и технике, уз то сам велики љубитељ Википедије. Ако желим да се забавим, предност дајем доброј књизи или филму.