Још се Web 1 није поштено охладио, а Web 2 ишчупао из магли, нејасноћа и незнања, појављује се, интензивно и неумољиво, тзв. Web 3, ма шта значио. Заправо, постоји више могућих линија развоја треће еволуције Интернета, а ових дана и месеци су у жижи две линије, једна названа Интернет у реалном времену (Real-Time Web), друга Интернет ствари (Internet Of Things). Или су то два аспекта једне те исте тенденције, присутне од самих почетака Интернета?

У теорији је добро познато да сваки нови медиј још у својим почетним облицима испољава сав распон могућности, макар у рудиментарном, често и непримећеном облику. Добро је знано да је Интернет настао за потребе тренутног комуницирања и да је академске почетке мреже обележило софтверско комуницирање без посредовања екрана и мултимедијалних формата. Интернет у стварном врмену (Real-Time Internet) данас је основна тенденција развоја, додатно убрзана друштвеним мрежама и сервисима као што је „Твитер” (Twitter) или „Фејсбук”  (Facebook).

Интернет ствари је у стадијуму  „невидљивог” али и незаустављивог развоја.  А заправо, Интернет ствари захтева Real-Time као  „мајку свих предуслова”,  док у другом смеру Интернет у реалном времену чини технолошку матрицу која ће омогућити да Интернет функционише мимо знања, воље или намера корисника.

Тако je  „Гугл” покренуо експериментални сервис Google Real Time Searchкоји у реалном времену прати догађање на  „Твитеру” или „Фејсбуку”. Узгред, прилично досадно и неразумљиво, као када упаднете усред утакмице са играчима које не познајете и правилима која не схватате. Ипак, треба веровати  „Гуглу”, од тога ће нешто бити.

А где  „Гугл”,  ту и  „Мајкрософт”, који је с јесени 2009. ушао у партнерство са  „Твитером”  и „Фејсбуком”, у трци за вођством у претраживању у реалном времену  (www.bing.com), за сада у бета верзији. Ипак, све су ово теме које захтевају мало више од наговештаја и напомена. Когод мисли да је mikrobloging чаврљање или тражење познатих лица претежна и важна ствар на Интернету, веома се вара јер је све то само мали део општег протока на Интернету, и биће све мањи како Интернет буде преузимао улогу посредника између ствари и процеса, а не људи, бар не у досадашњој мери.

Можда се на прагу треће деценије постојања оваквог Интернета треба вратити почецима и најважнијем човеку у његовој историји, Тиму Бернерсу Лију, који је управо прошле, 2009. године, на фебруаркој TEDконференцији недвосмислено сублимисао своје идеје о SemanticWeb-у, Web 3.0, како вам драго. Неограничен приступ подацима у целом свету значи да унутар мреже (подржане од стране владиних агенција, предузећа и појединаца) сви треба да буду спојени. То ће захтевати да сви превазиђу жељу за контролом, корпоративну похлепу и безбедносне проблеме. Шта смо научили из Web 2.0?

Значај друштвеног окупљања.То је моћ заснована на чињеници да појединац може сачувати свој идентитету мрежи, али и да учествује у глобалној интелигенцији која се појављује када многи људи раде исту ствар.

Новогодишња бајка? Можда, али смена година и деценија јесте право време за бајке.