У крштеници мале Фејт Маргарет Кидман Урбан, рођене пре неколико дана, пише да јој је мајка Никол Кидман иако ју је на свет донела друга жена, сурогат мајка. Вест је обишла планету јер личност за коју сви знају промовише тренд за који многи не знају шта да мисле.

Оскаровка Никол Кидман и пре ње глумица Сара Џесика Паркер постале су мајке захваљујући томе што је нека друга жена носила ембрион са њиховим јајним ћелијама. Сурогат мајке родиле су децу и Мајклу Џексону, Рикију Мартину и Елтону Џону па, ако се прате вести из џет-сета, стиче се утисак да је реч о уобичајеној пракси. Међутим, оваква могућност је у већини случајева строго ограничена, у многим земљама изричито забрањена, а за многе стручњаке још недовољно истражена тема.

– У материци сурогат мајке развија се јајна ћелија друге жене, биолошке мајке детета – објашњава гинеколог др Мима Фазлагић.

Иако су домаћи гинеколози упознати са оваквом опцијом,  сурогат мајчинство је у Србији забрањено из, како су објаснили законодавци, страха да се цела пракса не претвори у трговину материцама. Др Фазлагић верује да треба дозволити овако нешто у некомерцијалне сврхе.

– Подржавам сурогат мајчинство без новчане надокнаде јер многе жене не могу да роде. Материца им је одстрањена због тумора или не могу да изнесу трудноћу због сталних побачаја. Имала сам пацијенткињу која је имала шест, седам побачаја и три сестре од којих је свака била вољна да јој роди дете.

Шта онда? Да ли се жена која роди дете везује за њега без обзира на то што му није и биолошка мајка? Да ли је у реду да га одмах преда „правој” мајци?

– Мајка се везује за дете тек након што са њим борави неко време. Не роди се матерински инстинкт у жени чим се породи. Наша саговорница верује да не треба одбацивати могућности медицине и да су лекари дужни да помогну свима укључујући и женама које не могу да роде.

Досад није било двоумљења, а веровало се да је то и ствар здравог разума, да се жена која је родила бебу одмах упише као њена мајка. Сада се у рубрици име мајке на крштеници уноси име биолошке мајке, док сурогат мајка одмах предаје бебу. Све је то до танчина уређено уговорима јер биолошки родитељи не желе да сурогат мајка касније захтева старатељство над дететом. Да ли ће јој се за то платити, зависи од земље до земље. У бројним америчким државама је дозвољено родити некоме дете за новац и жена за то може добити 15.000 долара (око 11.000 евра).

Многи парови се окрећу Истоку јер Украјинке за рађање добијају између 6.000 и 7.000 евра, а Индијке између 4.000 и 5.000 евра.

Зар не видите куда све ово води, питају се критичари целе праксе, зар ово не значи да богати западњаци купују децу од сиромашних људи са Истока?

– Све ово као да се претвара у трговину – каже психолог Невена Ловринчевић.

– Разумљиво је да неко ко не може да има децу проба да на тај начин постане родитељ, али све ово отвара низ моралних питања.

Ауторка књига о родитељству каже да холивудске звезде као да промовишу тренд добијања „бебе на готово”.

– Ако ствари буду почеле да се косе са здравом памећу, то онда јесте проблем. Ако жена која може да роди плаћа некоме другом да то уради уместо ње, да се она не би мучила, онда ће се све свести на изнајмљивање материце за новац.

Иако је пракса заживела у САД, Украјини, Русији и Индији, Европљани су за сада опрезнији. Фински и ирски закони уопште не препознају сурогат мајчинство, док га Британци и Данци дозвољавају, али искључиво без надокнаде. Они верују да су то једини случајеви када треба одобрити праксу јер тада постоји стварна жеља да се помогне пару без деце.

За многе је, међутим, ствар отишла предалеко, а Невена Ловринчевић каже да је и за психологе то још недовољно истражено подручје. Тако је, чини се, и у већини земаља Европске уније у којима је ова могућност изразито забрањена или је недовољно дефинисана у законима.

Рађање детета за новац и евентуално везивање сурогат мајке за бебу дилеме су које спречавају тамошње законодавце да промене законе и изађу у сусрет паровима без деце.

Шта је онда сурогат мајчинство, проблем или решење? Као и код других медицинских достигнућа, изгледа и једно и друго.

Ј. Стевановић