Када је пре два дана саопштено да је и из апотека у Србији повучен „редуктил”, део јавности је можда тек тада чуо да постоје лекови који се и код нас користе у лечењу гојазности, за разлику од општепознатих широко рекламираних препарата који „чудесно топе килограме”.

Неке је можда узбунила чињеница да се у апотекама, негде чак и без рецепта, могао купити лек који, како показују први резултати дугогодишње обимне студије, повећавају ризик од срчаног и можданог удара.

Професор др Драган Мицић, начелник Института за ендокринологију и метаболизам Медицинског факултета у Београду, каже у разговору за „Политику” да нема разлога за панику и објашњава како је тако нешто могло да се догоди:

– Људи који су до сада користили „редуктил” треба да се обрате лекару који ће саветовати даљи наставак терапије. Нема разлога за панику. Ми смо се до сада строго придржавали упутства да се овај лек примењује уз сталну контролу притиска и пулса.

Ми имамо став да је гојазност озбиљан медицински проблем и да се ништа у терапији гојазности не примењује без савета лекара. Сада нам је преостао само један лек „ксеникал” („орлистат”), који делује на редукцију масти, док је „редуктил” био потискивач апетита, са дејством на централни нервни систем – каже Мицић.

Кад су у питању разни помоћни препарати који обећавају брз пут до витке линије, наш саговорник упозорава да не треба бацати паре:

– Ми смо за проверене лекове. Када прочитају упутство за неки лек, људи знају да кажу „али видиш шта ради јетри”. А спремни су да купују разне кактусе, чајеве или алге када виде рекламу са неким ко је „имао 120 кг, сада имам 60” – истиче др Мицић и објашњава да код препарата постоји ефекат сунђера који се брзом дијетом исцеди због губитка воде, да би се после врло брзо поново попунио.

Сумње можда још постоје око новог грипа, али светску пандемију гојазности нико не доводи у питање. Милијарда људи има прекомерну телесну тежину, 400 милиона је гојазних, а то претходи епидемији дијабетеса 2, хипертензије, кардиоваскуларних обољења.

У Србији је по последњим званичним подацима 54,5 одсто становника у једној од ове две категорије, дефинисане индексом телесне масе.

Јелена Каваја

----------------------------------------------------------

Шкрти ген

Човек носи у себи „шкрти ген” који му је омогућио опстанак тако што је древном ловцу у оскудици хране помогао да сачува залихе. У модерно доба, а врхунац су, каже др Мицић, биле осамдесете године прошлог века, окружени смо обиљем хране и мањком начина да их потрошимо.

--------------------------------------------------

Када код лекара

Свако може лако да израчуна када треба да се јави стручњаку. Гојазном пацијенту се приступа тимски – уз нутриционисту-ендокринолога често је ту и психолог.

После разговора се процењују склоности, да ли ради, а увече брише све пред собом и да ли храном реагује на стрес, јер неки кажу да је храна најбољи седатив, подиже се ниво серотонина.

Индекс телесне масе (БМИ) добија се када се тежина подели са висином на квадрат, а други фактор који се узима у обзир јесте обим струка.

-------------------------------------------------

Хирургија

Фрапантне губитке телесне тежине од 20 до 30 одсто може да направи само хирургија. То је опција тек код оних пацијената код којих је индекс телесне масе (БМИ) између 35 и 40.

--------------------------------------------------

Лек будућности

Лек будућности могао би да садржи хормон који спречава пражњење желуца и лептин, хормон из масног ткива који буквално кочи унос хране.