Још увек не мо­же да скло­пи кап­ке, за­тво­ри уста и до кра­ја жи­во­та мо­ра­ће да пи­је ле­ко­ве про­тив од­ба­ци­ва­ња стра­ног тки­ва. Оскар, по­љо­при­вред­ник из Шпа­ни­је, сре­ћан је и као чо­век ко­ме је ура­ђе­на пр­ва ком­плет­на тран­сплан­та­ци­ја ли­ца, а ко­ји се при­ка­зао, пре два да­на, чи­та­вом све­ту на кон­фе­рен­ци­ји за но­ви­на­ре у бол­ни­ци у Бар­се­ло­ни. Још увек не теч­ним го­во­ром, ре­као је да же­ли да на­ста­ви жи­вот ко­ји му је стао 2005, ка­да је остао без ли­ца.

При­ли­ком от­пу­ста из бол­ни­це Вал д’Еброн, не­да­ле­ко од Бар­се­ло­не, у ко­јој је опе­ри­сан кра­јем мар­та, 31-го­ди­шњи Оскар је за­хва­лио до­на­то­ру од ко­га су ле­ка­ри прак­тич­но пре­у­зе­ли све што чи­ни људ­ско ли­це.

Тим од 30 док­то­ра, на чи­јем је че­лу био др Хо­ан Пе­ре Ба­рет, 24 са­та је пре­са­ђи­вао ми­ши­ће, кап­ке, нос, усне, ви­ли­це, неп­це, све зу­бе, ја­го­ди­це са не­по­зна­тог, мр­твог да­ро­дав­ца. Зна­ње и са­вре­ме­на до­стиг­ну­ћа пла­стич­не хи­рур­ги­је, мак­си­ло­фа­ци­јал­не и не­у­ро­ло­шке тех­ни­ке омо­гу­ћи­ли су да, ка­ко пред­ви­ђа­ју ле­ка­ри, Оскар у бу­дућ­но­сти по­вра­ти 90 од­сто по­кре­тљи­во­сти ли­ца. Он је на­стра­дао од мет­ка пре пет го­ди­на и, ка­ко је ре­кла ње­го­ва се­стра, жи­вот му је био уни­штен.

Под­стак­ну­ти успе­хом фран­цу­ских ко­ле­га, ко­ји су те го­ди­не ка­да је не­срећ­ни Шпа­нац до­жи­вео не­сре­ћу пар­ци­јал­но пре­са­ди­ли де­ло­ве ли­ца же­ни ко­ју је уна­ка­зио пас, ле­ка­ри са Пи­ри­не­ја од­лу­чи­ли су се на ком­пле­тан за­хват.

Оска­ру су ту­ђи де­ло­ви по­пут ма­ске пре­не­ти, пре­ход­но ски­ну­ти са не­по­зна­тог да­ро­дав­ца. Пре то­га, уна­ка­же­ног ли­ца, ни­је мо­гао нор­мал­но да ди­ше, го­во­ри, ни­ти да гу­та. Ди­сао је и хра­нио се ве­штач­ким пу­тем. Са­да, ка­ко је ре­као, је­два че­ка да се на­је­де оми­ље­ног је­ла – јаг­ње­ти­не – и да са при­ја­те­љи­ма иза­ђе на пи­во.

Ње­го­ва се­стра, чи­ји иден­ти­тет та­ко­ђе ни­је от­кри­вен, об­ја­сни­ла је да се Оскар ра­ду­је док хо­да ули­цом и да му не­до­ста­ју јед­но­став­не ства­ри по­пут шет­ње или од­ла­ска у лов и ри­бо­лов.

Пре не­го што је на­пу­стио бол­ни­цу по­чео је да пи­је и узи­ма ме­ку хра­ну, а од пре два ме­се­ца мо­же и да го­во­ри, ма­да оте­жа­но. До­бар знак да се све од­ви­ја у по­зи­тив­ном сме­ру би­ло је то што је са­мо не­ко­ли­ко да­на на­кон за­хва­та на Оска­ро­вом но­вом ли­цу по­че­ла да ра­сте бра­да. Као опа­сност ис­кр­сла је у два на­вра­та по­тен­ци­јал­на ин­фек­ци­ја и опа­сност од од­би­ја­ња но­вог тки­ва, али се ле­ко­ви­ма ко­је ће мо­ра­ти да узи­ма до кра­ја жи­во­та спре­чи­ло по­гор­ша­ње.

Ме­ди­цин­ско до­стиг­ну­ће за­ме­не де­ло­ва ли­ца, а са­да и ком­плет­ног, по­че­ло је да се оства­ру­је тек по­чет­ком де­ве­де­се­тих. Као јед­на од пр­вих опе­ра­ци­ја на­во­ди се по­моћ де­ве­то­го­ди­шњем де­те­ту у Ин­ди­ји ка­да су хи­рур­зи ус­пе­ли да вра­те део ли­ца и ло­ба­ње ко­ји су му би­ли от­ки­ну­ти у ком­бај­ну. Од 2000. го­ди­не у Аме­ри­ци, Фран­цу­ској, Шпа­ни­ји, Ки­ни по­че­ле су да се оба­вља­ју опе­ра­ци­је тран­сплан­та­ци­је де­ло­ва ли­ца, ко­јих је пре­ма раз­ли­чи­тим из­во­ри­ма до са­да би­ло ви­ше од де­се­так. Од то­га три са­мо у Шпа­ни­ји.

Пре не­што ви­ше од ме­сец да­на и ле­ка­ри Фран­цу­ске су об­ја­ви­ли да су оба­ви­ли пот­пу­ну тран­сплан­та­ци­ју. Шпан­ски ле­кар ко­ји је за­слу­жан за но­во Оска­ро­во ли­це про­ко­мен­та­ри­сао је да је сва­ки успех ко­ле­га успех јер су сви пи­о­ни­ри у овој обла­сти и сви уче јед­ни од дру­гих.

А. Цве­ти­ћа­нин