Mlečna žlezda koja je sinonim ženstvenosti i materinstva, nažalost, i sedište je patoloških procesa od kojih je karcinom dojke najčešći uzrok smrti žena.

Rak dojke najčešće, od svih vrsta karcinoma, pogađa žene u Srbiji, kao i u svetu. Po podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ kod nas svake godine oboli oko 4.000 žena, što je četvrtina obolelih od malignih bolesti. U svetu je ove godine registrovano ukupno 1.250.000 obolelih (u proseku je godišnje više od milion).

Od raka dojke danas oboli svaka dvanaesta žena. To je slično podacima zemalja u okruženju, a u Evropi po broju obolelih prednjače skandinavske zemlje, slede ih Francuska, Nemačka, Španija.. I u SAD situacija je ozbiljnija, jer tamo oboli čak svaka osma žena.

Uprkos napredovanju dijagnostike i svesti o pregledima, kao i činjenici da je većina tumora dobroćudne prirode, oboljevanje i smrtnost od ove opake bolesti u Srbiji su u neprekidnom porastu.  Godišnje kod nas od ove opasne bolesti umre oko 1.600 žena, a svakoga dana u Srbiji od raka dojke u proseku umru četiri žene.

U planu Ministarstva zdravlja i onkoloških institucija je priprema organizovanog i opšte obaveznog mamografskog snimanja žena. Po procenama onkologa, ukoliko bi se sproveo još nepostojeći sveobuhvatni organizovani skrining, odnosno obavezno mamografsko snimanje žena od 45 i više godina , smanjila bi se ova stopa smrtnosti. Tako bi u slučaju učešća 60 odsto žena u skrining programu smrtnost bila smanjena za 20 odsto a sa učestvovanjem 70 odsto stanovnica Srbije, što je cilj našiih onkologa, za 28 procenata. Sa stoprocentnim učešćem bi stopa mortaliteta žena obolelih od raka dojke bila umanjena za 40 odsto.

Naši onkolozi navode primer Velike Britanije čija vlada je uspela da smanji smrtnost žena sa kancerom dojke sa 40 na 30 stopa, sprovodeći od 1988. godine nacionalani mamografski skrining program, koji podrazumeva obavezne mamografije na tri godine. Žene u ovoj i drugim državama gde je skrining obavezan, ukoliko se ne odazovu a obole, kasnije plaćaju lečenje po punim cenama. Ovde očekuju da do sledeće godine smrtnost žena od 55 do 69. godine od raka dojke bude prepolovljena u odnosu na 1990. godinu.

Po preporukama EU, za žene od 50 do 69 godina mamografija treba da se radi na dve do tri godine, dok oko žena od 40 do 49 godine još nema konsenzusa, ali se ona sprovodi na 12 do 18 meseci uz praćenje prema individualnim rizicima. Preporuka Američkog društva za borbu protiv raka i Koledža za radiologiju je da se od 40 godina starosti mamografija radi sigurnosti obavljaju na godinu dana, dok ostale preventivne institucije u SAD, recimo, dozvoljavaju godinu do dve za žene od 40 do 49 godine. Australija je usvojila program obaveze snimanje za žene od 50 do 69 godina u koji i one od 40 i starije od 70 mogu da učestvuju, dok Kanada preporučuje mamografske snimke za one između 40 i 50 na godinu, a između 50 i 69 na dve godine.

Pored redovnih pregleda, opšta je preporuka zdrav život. Osim dovoljno sna, izbegavanja stresa, alkohola i cigareta - kretanje i rekreacija njegovi su glavni postulati jer, dokazano je, znatno utiču na smanjenje posledica stresa, ali i na sprečavanje gojaznosti kao jednog od opasnih rizika za nastanak ove bolesti. Iako se stručnjaci širom sveta nisu dogovorili da li je makrobiotička ishrana ili hrana sopstvenog podneblja sigurnija zaštita od raka, saglasni su da preporuče nepretarivanje u hrani, što više voća, povrća, biljnih vlakana i, naravno, kretanja.