Научници су код пацијената који пате од мигрене идентификовали оштећења мозга а ово откриће могло би да укаже на то да су јаке главобоље, у неким случајевима, заправо обољење прогресивног оштећења мозга – истиче се у управо објављеним резултатима.

Истраживање, које би могло знатно да допринесе откривању тајне мигрене, обухватило је 295 одраслих Холанђана између 30 и 60 година од којих неки пате од мигрене праћене визуелним поремећајима и проблемима с очима. Резултати су упоређивани са 140 особа које не пате од мигрене.

Користећи снимке магнетне резонанце, истраживачи су открили да су пацијенти који пате од мигрене праћене визуелним поремећајима изложени 13 пута већем ризику од добијања церебралне инфаркције (одумирања ткива проузрокованог недостатком кисеоника услед зачепљења артерије угрушком крви, него особе које уопште не пате од мигрене.

Проблем постаје све тежи с учесталошћу ових напада.

Пацијенти с мигреном коју не прате тешкоће с видом, такође су седам пута чешће изложени ризику од особа које не пате од ње. Проблем се јавља у церебралном региону мозга који контролише локомоторне механизме особе.

Напади мигрене, који могу да трају између два сата и два дана, јављају се у 10 одсто светске популације и жене их имају три пута чешће од мушкараца.

Екипа холандских неуролога с Медицинског факултета у Лајдену резултате истраживања објавила је у најновијем броју часописа Америчке лекарске коморе.

Доктор Ленора Лауер из америчког Националног института за заштиту здравља, коаутор текста, изјавила је: „По свој прилици мораћемо да променимо размишљања о томе шта је узрок напада мигрене. До сада се мислило да је реч једноставно о епизодама, о повременим снажним нападима главобоље непознате етиологије”.

У стварности, додаје она, проблем може бити и хроничан због чега „једно од значајних питања која ће у будућности чекати на одговор јесте какав ток и врста терапије могу бити корисни”.

Према њеном мишљењу, истраживање није одредило да ли су оштећења мозга резултат или узрок мигрена. Неки ранији случајеви потврдили су постојање ожиљка од благог можданог удара повезаног с мигреном у истом региону мозга, што наговештава постојање можданог удара код пацијената који пате од мигрене.

Професор Сејмор Дајмонд, шеф „Дајмонд клинике за главобоље” у Чикагу и извршни председник Националне фондације за истраживања главобоља, указује да истраживање показује да „посебан нагласак у терапији треба ставити на рано откривање узрока мигрене”. „Нешто патолошки се догађа у мозгу. Зато је изузетно важно нагласити да постоје лекови који ће, ако се узму довољно рано, ублажити па и спречити напад, а ових превентивних медикамената има много”, тврди др Дајмонд.