Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tri najčešća uzroka smrti savremenog čoveka su ishemično oboljenje srca, moždani udar i maligna oboljenja. Prve dve bolesti izaziva ateroskleroza krvnih sudova, srca i mozga, koja je dokazano povezana sa načinom ishrane. Upravo zato nutricionisti širom sveta upozoravaju na značaj unošenja sveže, neprerađene hrane, kao što je voće, povrće, žitarice...

Takođe, u svakodnevnoj ishrani savremenog čoveka nemoguće je izbeći industrijski prerađenu hranu (ulje, brašno, šećer, prerađevine od mesa...), pa u tom smislu nutricionisti, pogotovo od osamdesetih godina dvadesetog veka, kada je počeo takozvani bum zdrave hrane, upozoravaju da treba koristiti nerafinisano ulje, ceđeno na hladno, smeđi šećer, brašno od celog zrna žitarice, takozvano integralno, prerađevine bez konzervansa…

I sveža i prerađena hrana, međutim, ugrožena je zbog ubrzanog zagađenja vazduha, vode i zemlje, o čemu nam je doneo saznanja napredak u medicinskim naukama, posebno u oblastima nauke o ishrani i biohemije u širem smislu, kao i brojna klinička ispitivanja sredinom 20. veka. Uzročnici ovog zagađenja su brojni, od industrijskog zagađenja, nuklearnih proba i nuklearnih centrala pa do korišćenja brojnih hemijskih sredstava u proizvodnji hrane – od primarne proizvodnje sirovina do prehrambene proizvodnje i skladištenja proizvoda (hemijska kontaminacija hrane, biološka i radiološka kontaminacija hrane).

Kada se sve to uzme u obzir, smatra se da je pojam apsolutno zdrave i nekontaminirane hrane, odnosno pojam nultog rizika od kontaminenata u hrani nerealan, ali je tendencija u svim razvijenim zemljama sveta da se primenom savremenih naučnih saznanja u proizvodnji i kontroli namirnica prepoznaju mogući rizici i svedu na najmanju moguću meru. Tako nastaju razni programi, pokreti i žigovi u celom svetu. Kod nas je već godinama prepoznatljiv znak „Zdrava hrana – zelena jabuka”, čiji je autor i direktor Mirjana Pavlović.

– Predmet interesovanja programa „Zdrava hrana – zelena jabuka” jeste industrijski proizvedena hrana, takozvana industrijska zdrava hrana – kaže Mirjana Pavlović. – Izborom optimalnih tehnoloških postupaka, pažnjom u primarnoj poljoprivrednoj i prehrambenoj industriji, uz rad visokostručnog kadra, kao i saradnjom sa naučnim i stručnim ustanovama, mogu se dobiti nutritivno, zdravstveno i higijensko vredni proizvodi za koje smatramo da su poželjni na tržištu.

Žig „Zelene jabuke” dodeljuje se samo onim proizvodima koji ispunjavaju visoko postavljene kriterijume, a uz ovaj program u dodeljivanju znaka nekom proizvodu učestvuju i Privredna komora Srbije, Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu.

Od 1988. godine, od kada ovaj program postoji i radi, njegov žig su poneli samo određeni proizvodi, ali neki su ga u međuvremenu i izgubili, jer žig zahteva kontinuiran kvalitet koji proverava tim stručnjaka.

Šta je potrebno da proizvod ispuni da bi dobio znak „Zelene jabuke”?

 – Proizvod treba da se odlikuje izuzetnim sadržajem i kvalitetom koji će obezbediti vitalnost i zdravlje organizma. Pravilnik definiše sirovine koje se mogu koristiti, dozvoljene aditive, boje i emulgatore, kao i njihovu količinu. U zavisnosti od tipa proizvoda definisan je minimalan sadržaj masti u proizvodu sa pet odsto vode. Pored toga, definisane su minimalne količine dodataka, kao i odstupanja koja su dozvoljena od deklarisane neto količine u originalnom pakovanju – ističe Mirjana Pavlović.

Durum testenine proizvođača iz Sremske Mitrovice, „Nektarovo” jabukovo sirće, supe kompanije „Takovo” iz Gornjeg Milanovca, belo meso i pileći ražnjići kompanije „Agroživ” iz Pančeva, „Neoplantina” riblja pašteta ili „plazma” keks samo su neki od proizvoda koji nose žig „Zelene jabuke” i garantuju potrošačima minimalne količine aditiva. Uz datum i sadržaj proizvoda, savremeni potrošač svakako mora da vodi računa i o tome ima li hrana koju kupuje žig zdrave hrane.

G. P.