Према подацима Светске здравствене организације, три најчешћа узрока смрти савременог човека су исхемично обољење срца, мождани удар и малигна обољења. Прве две болести изазива атеросклероза крвних судова, срца и мозга, која је доказано повезана са начином исхране. Управо зато нутриционисти широм света упозоравају на значај уношења свеже, непрерађене хране, као што је воће, поврће, житарице...

Такође, у свакодневној исхрани савременог човека немогуће је избећи индустријски прерађену храну (уље, брашно, шећер, прерађевине од меса...), па у том смислу нутриционисти, поготово од осамдесетих година двадесетог века, када је почео такозвани бум здраве хране, упозоравају да треба користити нерафинисано уље, цеђено на хладно, смеђи шећер, брашно од целог зрна житарице, такозвано интегрално, прерађевине без конзерванса…

И свежа и прерађена храна, међутим, угрожена је због убрзаног загађења ваздуха, воде и земље, о чему нам је донео сазнања напредак у медицинским наукама, посебно у областима науке о исхрани и биохемије у ширем смислу, као и бројна клиничка испитивања средином 20. века. Узрочници овог загађења су бројни, од индустријског загађења, нуклеарних проба и нуклеарних централа па до коришћења бројних хемијских средстава у производњи хране – од примарне производње сировина до прехрамбене производње и складиштења производа (хемијска контаминација хране, биолошка и радиолошка контаминација хране).

Када се све то узме у обзир, сматра се да је појам апсолутно здраве и неконтаминиране хране, односно појам нултог ризика од контаминената у храни нереалан, али је тенденција у свим развијеним земљама света да се применом савремених научних сазнања у производњи и контроли намирница препознају могући ризици и сведу на најмању могућу меру. Тако настају разни програми, покрети и жигови у целом свету. Код нас је већ годинама препознатљив знак „Здрава храна – зелена јабука”, чији је аутор и директор Мирјана Павловић.

– Предмет интересовања програма „Здрава храна – зелена јабука” јесте индустријски произведена храна, такозвана индустријска здрава храна – каже Мирјана Павловић. – Избором оптималних технолошких поступака, пажњом у примарној пољопривредној и прехрамбеној индустрији, уз рад високостручног кадра, као и сарадњом са научним и стручним установама, могу се добити нутритивно, здравствено и хигијенско вредни производи за које сматрамо да су пожељни на тржишту.

Жиг „Зелене јабуке” додељује се само оним производима који испуњавају високо постављене критеријуме, а уз овај програм у додељивању знака неком производу учествују и Привредна комора Србије, Удружење за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију и водопривреду.

Од 1988. године, од када овај програм постоји и ради, његов жиг су понели само одређени производи, али неки су га у међувремену и изгубили, јер жиг захтева континуиран квалитет који проверава тим стручњака.

Шта је потребно да производ испуни да би добио знак „Зелене јабуке”?

 – Производ треба да се одликује изузетним садржајем и квалитетом који ће обезбедити виталност и здравље организма. Правилник дефинише сировине које се могу користити, дозвољене адитиве, боје и емулгаторе, као и њихову количину. У зависности од типа производа дефинисан је минималан садржај масти у производу са пет одсто воде. Поред тога, дефинисане су минималне количине додатака, као и одступања која су дозвољена од декларисане нето количине у оригиналном паковању – истиче Мирјана Павловић.

Дурум тестенине произвођача из Сремске Митровице, „Нектарово” јабуково сирће, супе компаније „Таково” из Горњег Милановца, бело месо и пилећи ражњићи компаније „Агрожив” из Панчева, „Неоплантина” рибља паштета или „плазма” кекс само су неки од производа који носе жиг „Зелене јабуке” и гарантују потрошачима минималне количине адитива. Уз датум и садржај производа, савремени потрошач свакако мора да води рачуна и о томе има ли храна коју купује жиг здраве хране.

Г. П.