Откривена је планета на којој би жене заувек биле усрећене. Можете ли их замислити како васцели дан предано сакупљају дијаманте?

Али има нешто што им срећу квари. На новоопаженом небеском телу нема живота, нити је он, у начелу, могућ. Зашто? Зато што је превише вруће: температура на површини достиже, за земаљске услове живљења, невероватних 2200 Целзијусових степени.

А сувише је далеко – 1200 светлосних година од нас. (Светлосна година је растојање које светлост, јурећи брзином од око 300.000 километара у секунди, превали за годину дана, а то је око 9,6 хиљада милијарди километара.)

Астрономи се чешкају

Осматрачи са Универзитета Принстон (САД) користили су свемирски телескоп „Спицер”, који кружи око Земље, да поближе осмотре дива, названог WASP-12b по истоименој звезди, који има 1,4 пута већу масу од Јупитера у нашем космичком дворишту. То је до сада најтоплија планета од 500 откривених изван Сунчеве породице (екстрасоларне).

Као у ма чијој свакодневици, изненађење је чекало иза ћошка. У гасовитом омотачу налазе се велике количине метана и угљен-моноксида, нешто воде и необично много чистог угљеника. А то упућује на претпоставку да су на могућим чврстим планетама у близини стене сачињене од чистог угљеника, попут дијаманта и графита, а не од силицијума као што су на Земљи. Прекривене су, дакле, дијамантима, уместо песком.

Уколико постоји ма какав облик живота, он је утемељен на угљенику и веома мало воде и кисеоника. Зар недавна објава из НАСА да најпростије створењце на Земљи опстаје на арсенику то не допушта?

Земљолике планете другачијег састава могле су да се уобличе око матичне звезде пре неколико милијарди година.

Чланак који то описује објављен је у среду у чувеном часопису „Нејчер”.

Астрономи се замишљено чешкају по глави, јер ће морати да понуде ново тумачење настанка планета. Хоће ли то убрзати откривање нових светова?

Живот на драгуљима

Пре две године необичну стазу испртили су истраживачи из Немачке, Андреј Зомер, Дан Жу и Ханс-Јерг Фехт са Универзитета у Улму, објавивши чланак у часопису Америчког хемијског друштва.

Једну од најзапретанијих тајни – како се на Земљи зачео живот – одгонетнули су пажљивим испитивањем (и посматрањем) драгуља. На драгом камењу милијардама година раније владали су повољни услови за отпочињање хемијских збивања (реакција) која су претходила појави првих микроорганизама.

Дијаманти представљају кристални облик угљеника који претходи најдревнијим знаним видовима живота на нашој планети. У бројним лабораторијским проверама, осмишљеним да поткрепе проучавање које траје дуже од три деценије, уочено је да је природно драго камење излагано водонику образовало кристалне слојеве воде на својој површини. Уједно је измерена електрична проводљивост која је, према претпоставкама, одиграла кључну улогу у покретању (и убрзавању) хемијских реакција неопходних за прво животодавно порекло.

Када су се најједноставнији молекули ухватили за површину дијаманата прекривених водоником у атмосфери ране Земље, пре неколико милијарди година, доцнија геохемијска збивања била су довољна да уобличе сложеније органске молекуле који су, по свему судећи, уродили животом.

Дијаманти под деловањем водоника узнапредовали су у најбољу подлогу за настанак живих организама, закључили су тројица истраживача из Немачке. А како настаје камење?

На великим дубинама у Земљиној унутрашњости излагањем угљеника јакој топлоти и високом притиску. Захваљујући низу вулканских ригања у раздобљу од пре милијарду до сто милиона година, доспели су ближе површини, одакле се лакше ископавају. Кудикамо древнији карбонадо (око 3,8 милијарди година) нађен је у Бразилу и Централноафричкој Републици.

Амерички истраживачи су га озрачили у синхротрону Националне лабораторије Брукхевен и открили су малене износе других хемијских елемената, поред осталих водоника, чије порекло указује на међузвездана пространства. Верује се да се обликовао у распрснућима (експлозија) супернова, из којих су проистекли крупнији астероиди засувши Земљу пре, отприлике, две милијарде и 300 милиона година.

Станко Стојиљковић