Најзад је долијао неисправан ген, загонетно назван WWP2, који допушта да се рак разграна у људском организму. Открили су га британски научници, уверени да се указала згодна прилика да опако обољење буде заустављено у својем смртоносном походу.

Али на лек за спречавање погубног учинка чекаће се, отприлике, једну деценију и мораће да се делује на бројне облике ове болести (укључујући канцер дојке, мозга, дебелог црева и коже).

С поменутом „наследном јединицом” се свако рађа, али се још до танчина не зна каква јој је сврха. Претпоставља се да напада и разара природне заустављаче (инхибитори) који уобичајено осујећују распростирање тумора или метастазирање. Уколико би се искључио, учинио би се нешкодљивим и израслина би се уклонила хируршким захватом или зрачењем.

Истраживачи са Универзитета Ист Англија у Норичу, предвођени Ендијем Чантријем, запазили су да се он јавља у великим количинама када тумори постану злоћудни и почну да се гранају на све стране у људском организму. Налази су, управо, објављени у познатом научном часопису „Онкоџин” (24. јануара). Шта су то британски научници установили?

Главни виновник, ген WWP2, представља својеврсног посредника у ћелијама рака, јер издаје тајну поруку (шифра) за стварање истоименог ензима (органско једињење које изазива или убрзава хемијске процесе у живим организмима). И он напада и раскида протеин који, иначе, предупређује да се ћелије рака рашире.

У лабораторијским испитивањима уочено је да се онемогућавањем реченог гена количина природног протеина заустављача повећава и да ћелије рака остају успаване. Другим речима, уколико се он ограничи, обољење се неће проширити. Задржаће се на истом месту одакле ће се уклонити хируршким захватом.

Истраживачи са Универзитета Ист Англија започели су испитивање молекула чије име држе у тајности, за који се верује да ће успешно обавити посао и послужити као основа за будуће медикаменте широког опсега деловања. Већ су најављена додатна проучавања која би требало да се потврде, најпре, на огледним животињицама да би се, потом, одобриле клиничке провере. А шта је с лечењем оболелих људи?

Биолог Енди Чантри упозорава да на прве случајеве примене ваља сачекати од пет до десет година.

Све је отпочело, иначе, изучавањем групе природних ометача ћелија рака, међућелијских протеина необичног имена (SMAD’s). Протекле деценије научници су широм света разоткрили поједине гене умешане у нагло бујање и ширење рака, сада је на тај списак дописана још једна „наследна јединица”.

Иако је новим налазом начињен крупан корак у разумевању веома сложеног и неухватљивог обољења, чиме је наговештен будући лек против рака, све се још одиграва иза лабораторијских зидова. А до тада није лоше да свакога дана испијете шољу зеленог чаја, да избегавате газиране напитке из конзерве и да се здраво храните.

Не шкоди, а може да користи.

Станко Стојиљковић

-------------------------------------------

Дрво живота

Људски геном (ниска свих гена) састоји се од три милијарде нуклеотида (јединица), од којих је, у облику двоструке упредене нити око замишљене осе, уплетена ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина). У два молекулска ланца смењују се „слова живота”, четири хемијске базе, представљене првим писменима својег имена – А (аденин), С (цитозин), G (гуанин) и Т (тимин) – чији редослед (секвенца) одређује генетски код сваке ћелије.

Наш организам састављен је, ако можемо тако да кажемо, од око стотину хиљада милијарди или 1014 ћелија (отприлике око хиљаду пута више него што има звезда у Млечном путу), у средишту сваке је једро, у сваком једру су 23 пара хромозома (с наследним цртама оба родитеља), а у сваком хромозому – молекули ДНК.

Различити размештај ових „слова живота” одговоран је за разноврсје у свим живим облицима материје.

А ген? То је сваки „део хромозомског материјала који потенцијално траје довољно генерација да послужи као јединица природне селекције”. Или: „ген је умноживач који има високу верност приликом удвајања” (Ричард Докинс).