Ljudi u pokretu

Učini li vam se da ste praćeni, nemojte da se prestrašite, niti da se razgalamite. Verovatno ste zapali za oko naučnicima koji nastoje da odgonetnu golicljivu zagonetku: zašto, kuda, kada i kako se kreću sva živa stvorenja?

Nećete verovati da su nadahnuće pronašli u 24 stoleća staroj knjizi grčkog filozofa Aristotela „O kretanju životinja”.

Kretanje je od suštinske važnosti za život, svejedno je da li se organizam premešta, pliva, kotrlja, puzi, hoda, trči, skače, leti ili vetar razbacuje semenje. I nije, uopšte, bitno koliko je mala ili velika, dovoljno je da napušta svoje leglo u potrazi za razmnožavanjem, u traganju za hranom ili u bežanju od grabljivaca.

Opasne seobe insekata

„Od mikroba do slona, pokretanje je jedna od najpresudnijih odlika svega živog na Zemlji”, smatra Ran Natan, ekolog s Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu, u „Spisima Nacionalne akademije nauka (SAD)”. Bogatstvu raznovrsnih pokreta mikroorganizmima, životinja i biljka odvajkada se divio ljudski rod.

Izraelski istraživač je osmislio svojevrsnu „ekologiju kretanja”, objedinivši saznanja iz fizike, matematike, biologije i, naravno, ekologije da bi shvatio zašto se živi stvorovi premeštaju s mesta na mesto da bi opstali i napredovali. Svoja saznanja, pretočena u članak od 76 stranica, predočio je u pomenutom časopisu.

Kretanje, međutim, i dalje ostaje nedokučena zagonetka.

Naučnici još nisu u stanju da verodostojno rastumače kako mozak obrađuje poruke (signale) iz očiju ili ušiju kojima se nadgleda pokretanje ruku i nogu. Nisu to samo teorijska promišljanja: već su iscrtane karte rasprostiranja virusa i oboljenja, nadzire se širenje opasnog korova i premeštanje insekata i drugih štetočina koji prete usevima. I nadgledaju se ugrožene vrste koje pokušavaju da se priviknu na čovekovo istrebljivanje i klimatske promene.

Martin Vikelski, evolucioni biolog sa Univerziteta Prinston, proučava ogromne rojeve skakavaca – sto milijardi jedinki teži oko 200.000 tona – dok pustoše delove Afrike, Azije i Srednjeg istoka. Premeštanje insekata na velikim rastojanjima ima ozbiljne posledice na čovekovo blagostanje, uključujući osetne gubitke u žetvi, širenje bolesti na ljude i stoku i onemogućavanje oprašivanja biljaka.

Ajkule u San Francisku

U proteklih desetak godina na temu kretanja objavljeno je gotovo 26.000 naučnih članaka. Nove visokotehnološke naprave, kao što su sateliti za praćenje položaja (GPS) i maleni radio-odašiljači prikačeni morskim rakovima, pticama i leptirovima, priuštile su do sada nedostižne podatke u vezi s kretanjem.

Barbara Blok, koja na Univerzitetu Stanford proučava morska život, koristi naročite priveske da preko satelita osmatra velike grabljivce. Nedavno je prvi put obznanila da je najmanje pet krupnih belih ajkula prošlo ispod čuvenog mosta Golden gejt i prokrstarilo zalivom San Francisko. Na sličan način praćeno je putovanje jastoga do severnih voda Atlantika.

Ni biljke nisu izostavljene, osobito raznošenje semenja na udaljena odredišta.

Kretanje je od presudnog značaja, čak, i za jednoćelijske organizme, kao što su virusi i bakterije koji zaposedaju zdrave ćelije. I seljenje čovekovih davnih predaka predmet je temeljnog proučavanja i sporenja. Antropolozi ne znaju pouzdano kada je razumni čovek (Homo sapiens) napustio Afriku ili kojim je putem preko Srednjeg istoka i Azije stigao u Evropu, Sibir, na Aljasku i u Severnu Ameriku, čak se spustio na sam jug Južne Amerike.

Rani ljudi su proveli 10.000 do 15.000 godina premeštajući se sporo duž obala Srednjeg istoka, Azije, Malezije i Indonezije. U proseku, kilometar godišnje!