Учини ли вам се да сте праћени, немојте да се престрашите, нити да се разгаламите. Вероватно сте запали за око научницима који настоје да одгонетну голицљиву загонетку: зашто, куда, када и како се крећу сва жива створења?

Нећете веровати да су надахнуће пронашли у 24 столећа старој књизи грчког филозофа Аристотела „О кретању животиња”.

Кретање је од суштинске важности за живот, свеједно је да ли се организам премешта, плива, котрља, пузи, хода, трчи, скаче, лети или ветар разбацује семење. И није, уопште, битно колико је мала или велика, довољно је да напушта своје легло у потрази за размножавањем, у трагању за храном или у бежању од грабљиваца.

Опасне сеобе инсеката

„Од микроба до слона, покретање је једна од најпресуднијих одлика свега живог на Земљи”, сматра Ран Натан, еколог с Јеврејског универзитета у Јерусалиму, у „Списима Националне академије наука (САД)”. Богатству разноврсних покрета микроорганизмима, животиња и биљка одвајкада се дивио људски род.

Израелски истраживач је осмислио својеврсну „екологију кретања”, објединивши сазнања из физике, математике, биологије и, наравно, екологије да би схватио зашто се живи створови премештају с места на место да би опстали и напредовали. Своја сазнања, преточена у чланак од 76 страница, предочио је у поменутом часопису.

Кретање, међутим, и даље остаје недокучена загонетка.

Научници још нису у стању да веродостојно растумаче како мозак обрађује поруке (сигнале) из очију или ушију којима се надгледа покретање руку и ногу. Нису то само теоријска промишљања: већ су исцртане карте распростирања вируса и обољења, надзире се ширење опасног корова и премештање инсеката и других штеточина који прете усевима. И надгледају се угрожене врсте које покушавају да се привикну на човеково истребљивање и климатске промене.

Мартин Викелски, еволуциони биолог са Универзитета Принстон, проучава огромне ројеве скакаваца – сто милијарди јединки тежи око 200.000 тона – док пустоше делове Африке, Азије и Средњег истока. Премештање инсеката на великим растојањима има озбиљне последице на човеково благостање, укључујући осетне губитке у жетви, ширење болести на људе и стоку и онемогућавање опрашивања биљака.

Ајкуле у Сан Франциску

У протеклих десетак година на тему кретања објављено је готово 26.000 научних чланака. Нове високотехнолошке направе, као што су сателити за праћење положаја (GPS) и малени радио-одашиљачи прикачени морским раковима, птицама и лептировима, приуштиле су до сада недостижне податке у вези с кретањем.

Барбара Блок, која на Универзитету Станфорд проучава морска живот, користи нарочите привеске да преко сателита осматра велике грабљивце. Недавно је први пут обзнанила да је најмање пет крупних белих ајкула прошло испод чувеног моста Голден гејт и прокрстарило заливом Сан Франциско. На сличан начин праћено је путовање јастога до северних вода Атлантика.

Ни биљке нису изостављене, особито разношење семења на удаљена одредишта.

Кретање је од пресудног значаја, чак, и за једноћелијске организме, као што су вируси и бактерије који запоседају здраве ћелије. И сељење човекових давних предака предмет је темељног проучавања и спорења. Антрополози не знају поуздано када је разумни човек (Homo sapiens) напустио Африку или којим је путем преко Средњег истока и Азије стигао у Европу, Сибир, на Аљаску и у Северну Америку, чак се спустио на сам југ Јужне Америке.

Рани људи су провели 10.000 до 15.000 година премештајући се споро дуж обала Средњег истока, Азије, Малезије и Индонезије. У просеку, километар годишње!