После осмогодишње паузе „The Greenhornes” су се вратили на сцену. Недавно је под ознаком **** изашао њихов нови албум. Претходни, легендарни „Dual Mono”, издат је 2002. године.

У међувремену су басиста и бубњар Џек Лоренс и Патрик Килер радили као најамници у служби Џека Вајта. Свирали су у његовим алтернативним групама „The Raconteurs” и „The Dead Weather”. Учествовали су и у бројним пројектима које је Вајт спроводио у овом периоду. Најважнија је свирка на једном од најбољих албума снимљених у 21. веку „Van Lear Rose” Лорете Лин.

Златно правило гаражног рока каже: „Никада не скривај узоре”. „The Greenhornes” су се увек придржавали тог наука. То је и у складу с репутацијом једног од најбољих бендова неогаражног бума. Утицај група које су у оквиру тзв. британске инвазије хрупиле у постојбину рокенрола на музику ове екипе из Синсинатија је очигледан. Пре свега састава „The Yardbirds” и „The Kinks”. Реченица са сајта www.allmusic.com: „Ако се икада буде снимао биографски филм о Џефу Беку, само један бенд може да свира на саундтреку – „The Greenhornes” најбоље приказује стање ствари у првом делу каријере.

Вишегодишња пауза коју је окончао албум **** довела је до извесних промена у звуку „The Greenhornesa”. Музичка матрица је обогаћена идејама преузетим из арсенала и других енглеских бендова ове оријентације: „The Zombiesa”, „The Pretty Thingsa”, па чак и „Pink Floyda” из времена док је у њему свирао Сид Барет, односно „Битлса” из доба кад су снимили албум „Револвер”.

Песме су одувек биле најјаче оружје састава „The Greenhornes”. Гитариста Крејг Фокс је врхунски аутор. Реј Дејвис, Пит Таусенд и Грахам Гулдмен су у њему добили правог наследника. Његове нумере „There Is An End” и „Shelter Of Your Arms” спадају у најбоље рок песме које смо чули последњих година. Ова прва је обележила филм Џима Џармуша „Сломљено цвеће”.

Поред врхунског музичког ужитка, дванаест песама са албума **** пружа могућност љубитељима да заиграју занимљиву игру. Забавно је, наиме, откривати узоре на основу којих су настале приложене нумере. Стазом која повезује напеве „Need Your Love” и „Underestimator” са музиком „The Yardbirdsa”, односно „The Kinksa” момци из „The Greenhornesa” су већ проводили своје следбенике. Новост представља шетња „дугим и кривудавим путем” који од нумере „Go Tell Henry” води до раних песама Сида Барета. Или од песме „Better Off Without It” до „белог соула” Алекса Чилтона из доба док је предводио састав „The Box Tops”.

Оригиналност и иновативност су прецењене категорије. Нарочито у рок музици. Кругови који се затварају у свакој појединачној песми са албума **** казују да постоји почетак а да краја нема. Реченица са којом се завршава један велики роман: „Тако пловимо даље, као чамци против матице, без престанка ношени у прошлост” могла би да буде мото рокерских активности групе „The Greenhornes”.