Iako bi mu­zi­ča­ri uglav­nom tre­ba­li da bu­du op­sed­nu­ti is­klju­či­vo svo­jim po­slom, to sa čla­no­vi­ma bri­stol­skog sa­sta­va „Ma­siv atak” ni­je slu­čaj. Ne­ko­li­ko mi­nu­ta uoči prek­si­noć­nog kon­cer­ta u „Be­o­grad­skoj are­ni” odvo­ji­li su vre­me za „Po­li­ti­ku”, ali ni­je ih to­li­ko za­ni­ma­lo da pri­ča­ju o svo­joj mu­zi­ci, al­bu­mi­ma, tur­ne­ja­ma… Dve glav­ne te­me ko­je ih ovih da­na oku­pi­ra­ju su – eko­nom­ska si­tu­a­ci­ja u sve­tu i fud­bal. Dok smo raz­go­va­ra­li, go­to­vo da ni­su ski­da­li po­gled s te­le­vi­zo­ra na ko­me su gle­da­li od­lu­ču­ju­ću utak­mi­cu iz­me­đu Špa­ni­je i Či­lea za pro­la­zak u osmi­nu fi­na­la. Uz gu­tlja­je pi­va, ob­ja­šnja­va­ju nam ka­ko obo­ža­va­ju „naj­va­žni­ju spo­red­nu stvar na sve­tu”!

– Raz­o­ča­ra­ni smo En­gle­skom, očaj­no igra, a opet ušli smo u me­đu 16 naj­bo­ljih re­pre­zen­ta­ci­ja na Svet­skom pr­ven­stvu. Ali, igra­ju uža­sno i uop­šte ni­smo za­do­volj­ni – uglas go­vo­re Ro­bert del Na­ja i Grant Mar­šal, po­zna­ti­ji kao Tri Di i De­di Dži. Del Na­ja je to­kom ne­de­lje do­ži­veo još jed­no raz­o­ča­re­nje:

– Ja sam i po­lu-Ita­li­jan, ta­ko da je i če­tvr­tak za me­ne bio ka­ta­stro­fa­lan dan. Ita­li­ja ni­je pro­šla da­lje. Mo­gli su da do­bi­ju utak­mi­cu, ali bi­lo je pre­ka­sno!

„Ma­siv atak” su do­šli u Sr­bi­ju po­sle šest go­di­na. Još 2004. go­di­ne na­stu­pi­li su na no­vo­sad­skom „Eg­zi­tu”, a u Be­o­grad su, pr­vi put, do­šli ka­ko bi pred­sta­vi­li no­vi al­bum „He­li­go­land”. Po­sle od­lič­nog kon­cer­ta u „Be­o­grad­skoj are­ni” pre dve ve­če­ri, u okvi­ru ak­tu­el­ne tur­ne­je, oče­ku­je ih još tri­de­se­tak kon­cer­ta do je­se­ni. Ka­ko nam pri­zna­ju u raz­go­vo­ru, odu­še­vlje­ni su Be­o­gra­dom:

– Lju­di su sjaj­ni, do­brog du­ha… Ali, vi­di­mo da je i ov­de te­ško, kao i svu­da u sve­tu. Iz­no­va se po­sta­vlja­ju pi­ta­nja o ne­za­po­sle­no­sti, o to­me ka­ko lju­di lo­še ži­ve, ka­ko iz­dr­ža­va­ju se­be i svo­je po­ro­di­ce… Zna­mo i za rat ko­ji je bio na ovim pro­sto­ri­ma, a sa­da je i ova eko­nom­ska kri­za za­hva­ti­la vas, kao i ceo svet. Te­ško je opo­ra­vi­ti se od sve­ga to­ga. Iako smo mi u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji bi­li sreć­ni­je ru­ke, jer nas ni­je za­de­si­lo sve što i vas, ni kod nas ni­je baj­no.

Tan­dem Del Na­ja i Mar­šal ni­ma­lo ni­su odu­še­vlje­ni no­vom vla­dom u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. Ka­ko ka­žu, ni­je im po me­ri!

– Ja mi­slim da je ta vla­da pu­na li­ce­me­ra. Pred­u­zi­ma­ju lo­še po­te­ze i ne vo­de do­bru po­li­ti­ku. Do­šli smo do tač­ke ka­da su svi shva­ti­li da ova­ko vi­še ne mo­že, na­ro­či­to u eko­nom­skom smi­slu. Svu­da u sve­tu ban­ke su na­ro­du uze­le to­li­ki no­vac, uni­šti­le eko­no­mi­ju na ce­loj pla­ne­ti, a opet će da se iz­vu­ku. Ovaj svet je za­i­sta po­lu­deo. U ovoj eko­nom­skoj kri­zi sa­mo je ma­nji­na u ban­kar­skom sek­to­ru za­ra­di­la pa­re. Evo, i u Ame­ri­ci Oba­ma se gr­če­vi­to bo­ri da re­for­mi­še ban­kar­ski si­stem. Tre­ba na­ci­o­na­li­zo­va­ti ban­ke. Zar mi sad opet tre­ba da da­je­mo no­vac ban­ka­ma? I za ne­ko­li­ko go­di­na oni će opet me­đu so­bom da de­le ne­ve­ro­vat­ne bo­nu­se. Ne bi sme­lo da bu­de ta­ko!

Kon­cer­te ko­ri­ste da bi pu­bli­ci pru­ži­li, ka­ko ka­žu, kom­ple­tan do­ži­vljaj. Ne­iz­be­žni deo na­stu­pa bri­stol­skog sa­sta­va, u šta se uve­ri­la i be­o­grad­ska pu­bli­ka, či­ne raz­ne po­li­tič­ke i dru­štve­ne po­ru­ke ko­je emi­tu­ju pu­tem vi­deo bi­ma. Gle­da­li su Be­o­gra­đa­ni tu­rob­ne sli­ke sve­ta, ko­me se ni­šta do­bro ne pi­še, gle­da­li su ka­ko se vr­to­gla­vo sme­nju­ju su­ma­nu­te svo­te nov­ca, uz po­zna­te nam iz­ra­ze i to is­pi­sa­ne na srp­skom – ne­ma pa­ra, bu­džet­ski de­fi­cit, kri­za, štrajk gla­đu… „Ma­siv atak” su po­ru­či­va­li i: „Spre­mi­te se!”, a osvr­nu­li su se i na kon­tro­ver­zan ri­ja­li­ti „Far­ma” pri­ka­zi­va­njem ta­blo­id­nih na­slo­va o ovom pro­gra­mu… 

– Pu­tu­je­mo po ce­lom sve­tu. Uvek že­li­mo da se upo­zna­mo sa si­tu­a­ci­jom u ze­mlji u ko­joj na­stu­pa­mo, bi­la to Ame­ri­ka, Austra­li­ja ili Sr­bi­ja. Emi­to­va­njem po­ru­ka na kon­cer­ti­ma ne že­li­mo ni­kom da po­pu­je­mo, već da uka­že­mo na ne­ke stva­ri – šta od sve­ga što te okru­žu­je upi­jaš, šta za­dr­ža­vaš, od­ba­cu­ješ, šta ti pre­o­sta­je…

Ka­da okon­ča­ju ovu tur­ne­ju, „Ma­siv atak” se ne za­u­sta­vlja­ju. Is­ti­ču da su pu­ni pla­no­va, a je­dan od njih je i no­vi al­bum. Na kra­ju raz­go­vo­ra opet, o če­mu dru­gom do o fud­ba­lu i prog­no­za­ma o is­ho­du Svet­skog pr­ven­stva u fud­ba­lu. Dok po Mar­ša­lu tro­fej ide u Bra­zil ili Ar­gen­ti­nu, s tim što šan­su da­je i Špa­ni­ji, Del Na­ja kao fa­vo­ri­te za osva­ja­nje Svet­skog pr­ven­stva vi­di Ar­gen­ti­nu i Špa­ni­ju, a ne is­klju­ču­je ni Nem­ce. Pred­vi­đa i da nje­go­vi En­gle­zi da­nas ne­ma­ju šan­se pro­tiv Ne­ma­ca!

Je­le­na Ko­pri­vi­ca