Почетком ове године рок критичари из Мемфиса су бирали десет најбољих албума снимљених у том граду у првој деценији новог миленијума. С обзиром на то да се ради о родном месту рокенрола, избор није неважан. На првом месту се нашла дебитантска плоча Харлана Ти Боба „Too Much Love” из 2005. године. Његов други албум „I’m Your Man” из 2007. године заузео је седмо место. Харлан Ти Бобо ће 7. јуна свирати у Београду у клубу „Академија”. Ових дана је изашао његов нови, трећи по реду, албум „Sucker”. На истом је нивоу као претходни.

Харлан Ти Бобо је у септембру 2007. године већ свирао у Београду. Запамтили смо га као занимљиву фацу – личи на старе француске глумце егзотичног порекла Роберта Осеина и Лорана Терзијефа. Обично наступа са маском, најчешће кловновском. Тада је, из неких разлога, није носио. Горчина која се читала са апартног лица била је у складу са оним што је писало на буклету његовог првог албума: „Ово је пропаст Бобовог царства претворена у песме”.

Није много времена прошло од тада, а многе ствари су се промениле. Харлан се оженио и постао отац. У уводној нумери са новог албума „Sweet Life” он пева: „It took so, so long to understand life is sweet”. Живот је постао сладак, али је и даље чудан и несхватљив за овог необичног рокера. Албум „Sucker” је резултат таквог поретка ствари. По некој амбивалентности и збуњености у односу на породични живот он личи на плочу Џесија Винчестера „Learn To Love It” из 1975. године.

Албум „Sucker” траје 29 минута. Песме су веома кратке, најчешће испод два минута. Неке – „Old Man”, „Errand Girl” – су контемплативног карактера, личе на напеве које је певао велики шкотски трубадур Берт Џенш. Друге – „Bad Boyfriend”, „Energy” – имају рокерску енергичност која Харлана повезује са мемфиским гаражним наслеђем, пре свега са саставом „Обливијанс”. Нумера „Drank” се издваја петоминутном дужином. То је мрачни блуз дитирамб у славу алкохола и његових демона. 

Поетски свет Харлана Ти Боба саздан је од материјала позајмљеног од Марка Ајцела и Грега Картрајта. Трагикомично Ајцелово осећање живота, демонстрирано на плочама састава „American Music Club”, прожето је рокерском правоверношћу и одговарајућом ургентношћу карактеристичном за Картрајтов рад са бендом „Reigning Sound”. На тај начин су ствари у Харлановој музици постале вишезначне и неухватљиве. Не зна се кад престаје очај а почиње водвиљ. Граница између уметничког чина и стварног живота се не може разазнати.

За недељу дана, 7. и 8. јуна, на „Академији” ће наступити три велике рок атракције из Мемфиса. Поред Харлана биће ту и састави „Jack-O & The Tennessee Tearjerkers” и John Paul Keith & „The One Four Fives”. Са њима ће бити и бенд из Сан Франциска „Apache”. Мемфис у Београду – дводневне рок баханалије које се не смеју пропустити. Албум „Sucker” је позивница којој се не може одолети.