Izraelska trombonistkinja Reut Regev obrela se pre desetak godina u Njujorku iubrzo ostvarila susrete sa najvećim herojima moderne muzike. Kada je prošle godine rešila da započne solo karijeru, hrabro je naslovom albuma poručila: „This is R Time“ („Ovo je naše vreme“). A kritike su potvrdile: „otkriće 2009” (allaboutjazz. com), „divlje imaginativna i virtuozna“ (Jazz Times), „najveći talent 2009” (brazilski radio), „freefunk grmljavina“ (nemačka štampa). Posle Sjedinjenih Država, nova džez heroina kreće u osvajanje ostatka sveta – evropska turneja počinje nastupima na džez festivalima u Inđiji (Kulturni centar, 30. oktobar) i Beogradu (Studentski kulturni centar, 31. oktobar).

Vaša prva muzička iskustva vezana su za Izrael...

Svirala sam na klaviru od pete godine. Kasnije mi se dopala truba, ali su rekli da ne odgovara mojoj konstituciji, pa sam se odlučila za trombon, koji mi je izgledao zabavno zbog klizanja (slajd tehnika), a i profesor je bila žena. U srednjoj školi sam se prvi put srela sa džezom i ubrzo počela da nastupam sa profesionalnim muzičarima. Zatim sam bila u vojsci, koja je u Izraelu obavezna za sve – tamo su me primili u vojni orkestar gde sam ubrzo postala prvi trombon i solista.

U poslednje vreme videli smo mnogo izraelskih džez muzičara (Avišai i Anat Koen, Jaron Herman), koji su prva saznanja o džezu stekli na isti način. Kako objašnjavate takvu popularnost džeza u Vašoj zemlji?

Postoji veliki broj škola sa džez odsekom, a jedna američko-izraelska fondacija stipendira studente džeza. S druge strane, izvestan broj džezera starije generacije se posle nekog vremena provedenog u inostranstvu vratio u zemlju sa velikim iskustvom i strašću prema toj muzici i željom da to ulože u obučavanje mladih.

Kao i mnogi pre Vas, odlučili ste da karijeru nastavite u Njujorku.

Otišla sam bez posebnog plana. Imala sam samo 19 godina, moj dečko Igal Foni je već bio ovde, zvučalo je uzbudljivo da nastavim školovanje i uključim se u scenu. Njujork je fantastično mesto jer ima toliko muzičara koji te inspirišu, sa kojima možeš da radiš i od kojih možeš da učiš.

Kakva iskustva ste imali na studijama u Njujorku?

Osetila sam da mi govore kako moram da sviram, a ja sam htela da imam sopstveni put i izgradim svoj svet, pa sam napustila studije posle prvog semestra. Znam da je to blesavo, ali bila sam mlada i to je bio prirodan način razmišljanja, a sa druge strane je bilo sjajno, pošto sam mogla da oblikujem autentični stil, u susretu sa brojnim fantastičnim, inspirativnim muzičarima.

Prošle godine snimili ste prvi solo album „This is R-Time“.

Dugo smo pripremali album, ne nameravajući da se ograničimo nijednim stilom, niti potencijalnom publikom. Hteli smo samo da napravimo muziku tačno onako kako je čujemo u našim glavama, bez kompromisa. Mislim da je ono što smo napravili veoma posebno i uzbuđujuće, kreativno i stvarno, ali i komunikativno i zabavno. I dovoljno lako za svakog ko je otvorenog uma, da to čuje i u tome uživa.

Na albumu imate i gitaru, a na ovoj turneji svirate u triju...

Muzika je tako napisana da možemo da je sviramo u različitim formatima, pa nekad dodajemo čelo ili udaraljke, a možemo da je sviramo i samo u duetu. Ipak, najviše se osećam „kod kuće“ u formatu trija, koji daje puno slobode i fleksibilnosti. Posebno sam srećna što uz sebe imam Igala za bubnjevima i Marka Pitersona na basu, koji me veoma inspirišu i podržavaju. Nastup u triju može da bude težak, ali kada uz sebe imaš fantastične muzičare biće lako i ekstremno zabavno.

Na novom albumu imaćete jednu numeru posvećenu ovim prostorima.

Da. Baš u vreme kad sam prošle godine nastupala u Crnoj Gori sa Eliotom Šarpom, počinjala sam da smišljam muziku za novi album. I bila sam inspirisana, pa jedna numera sadrži lokalne folk uticaje. Nazvala sam je „Montenegro“, volela bih da je sviram i u Srbiji i nadam se da će vam se to dopasti.

I Anat je na beogradskom koncertu zasvirala fragment iz naše pesme „Bolujem ja“, koju je prethodnog dana čula za večerom...

Sva podsvest izlazi napolje kad sviraš iz srca. Pa, ako si nešto neki put čuo, sigurno će jednom izaći iz tebe!

Kojim rečima biste na koncert pozvali one koji su Vas prošle godine gledali u bluz projektu Eliota Šarpa?

Prvo, ako ste čuli neka od mojih sola, nadam se da ćete biti radoznali da čujete šta još ja hoću da sviram. Šta još hoću da kažem. Naša muzika je, poput Eliotove, kreativna, snažna i uzbudljiva, ali u isto vreme i uključujuća, melodična i gruv. I ako ste zainteresovani za novu muziku, sviđaće vam se i Eliot Šarp i R-Time.

Vojislav Pantić