Алехандро Есковедо је човек мрачног дигнитета у фирмираним оделима и најскупљим ципелама које се могу набавити. Причала ми је једна моја другарица, а њој је причао Чак Профет, да Алехандро сматра да рокер, као персона која се појављује на сцени, мора да савршеном и елегантном појавом искаже поштовање према публици. То је став коме се нема шта замерити.

Алехандрова јетра, међутим, казује другу причу. Измучена отровима које је морала да преради постала је подложна разноразним болестима. ХЦВ вирус ју је уништио. Хепатитис Це замало није окончао Есковедов живот. Будући да се ради о рокеру без мане и страха, он је победио смрт. Вратио се тријумфално на рок сцену албумом „Real Animal” 2008. године. Нови албум „Street Songs Of Love” показује да је опоравак потпуно успео. Алехандро Есковедо воли да се коцка отворених карата са смрћу, али живот и рок музику ипак воли више.

Већину песама, као и на претходном албуму, Алехандро је урадио са Чаком Профетом. Методологија настајања плоче „Street Songs Of Love” разликује се од уобичајене. Одабрани репертоар увежбао је, са својим пратећим бендом „The Sensitive Boys”, током двомесечног ангажмана у остинском Континентал клубу. Тако припремљени ушли су у студио. Ту их је сачекао легендарни продуцент Тони Висконти који је, продуцирајући плоче Т. Рекса, Дејвида Боувија, Игија Попа и других, „створио” такозвани глам рок. Он је понуђени материјал избрусио, дао му ивице оштре као комади разбијене флаше. Албум „Streets Songs Of Love” је најрокерскија Есковедова плоча – напета као нож чије сечиво искаче кад се притисне дугме.

Као што наслов каже на репертоару су „уличне песме о љубави”. Док Помус и Лу Рид су мајстори за ову врсту напева. Есковеда им сада стаје уз раме. Уводна нумера „Anchor” је савршен пример уличне поезије маестрално претворен у рок песму. Пратеће певачице Карла Манзур и Накија Рејнозо раде исти посао као и њихове колегинице на плочама које је Вили Девил снимио са Помусом. Њихови вокали доносе мрачну романтику уличне љубави. Слично је и са нумером „Down In The Bowery” у којој се Есковеду придружује његов херој Ијан Хантер из састава „Mott The Hoople”. Ова песма би могла да буде арија из мјузикла „Прича са западне стране”.

Другачије стоје ствари када се Есковеду у нумери „Faith” придружи Брус Спрингстин. То је жестока рок проповед о вери у музику којој су посветили животе. Гитариста Бил Пулкингем и бубњар Ектор Муњоз грме и севају као тексаски торнадо. Тако омогућавају да се речи песме схвате као борбени поклич за бескрајни рок рат против летаргије и досаде.

Албум „Street Songs Of Love” представља Алехандра Есковеда као чувара пламена и рокенрол ратника без мане и страха. Његова авантура је почела када је први пут укључио гитару у струју. Крај јој се не види. Трајаће док је струје, челичних жица, отпадника и одметника.