Живот и стил

Бес је океј

Онај ко се никада не љути у ствари не зна да се брани, али морамо да научимо како да се љутимо, објашњава психолог Невена Ловринчевић, ауторка нове књиге „Научите да се љутите”

Невена Ловринчевић (Фото А. Васиљевић)

Кретену један глупи, све мораш да упропастиш!

Да ли је у реду да се у налету беса издерете на партнера, дете и колегу, или бисте због ове реченице морали да се постидите и молите за опроштај?

Емоција која вас натера да изгубите контролу, љутња, није лоша сама по себи, објашњава психолог Невена Ловринчевић која се овом темом, посебно у односима између деце и родитеља, бави у управо објављеној књизи „Научите да се љутите” у издању „Креативног центра”.

– Љутња се јавља када је човек осујећен и њена порука је: промени понашање, или тешко теби! Ова емоција показује да нам смета нечије понашање и зато је веома важно да је испољимо. Ако ћутимо, тај неко неће знати да треба нешто да промени – објашњава наша саговорница

Онај ко се никада не љути, додаје Невена Ловринчевић, не зна да се брани а не чини никакву услугу ни другима, посебно не деци, која онда не схватају да не смеју да бацају ствари по соби, ломе играчке или се деру насред супермаркета. Неки се поносе тиме што им никада није прегорео фитиљ, али такви људи су обично склони пасивној агресији.

– Они се служе циничним коментарима типа „Е, ал’ си ме обрадовао”, „Баш лепо”. Уместо да, па и повишеним тоном, каже шта јој смета, особа склона пасивној агресији избегава партнера и не показује осећања, а на послу касни, пробија рокове и не поштује ниједан договор. Тако се шаљу нејасне, двосмислене поруке које збуњују околину.

Зашто су многи од нас тако збуњени и не знају да ли је љутња друштвено прихватљива?

– То потиче из детињства. Родитељи радије прихватају да им је дете тужно, него бесно јер љутњу доживљавају као напад на себе. Зато се и касније у животу љутња често маскира у тугу иако у основи човек није тужан, већ бесан.

Међутим, иако је лоше кад неко не показује ово осећање, још је горе ако га испољава насиљем. Ма колико да вас дете изнервира, не смете да га истучете, каже Ловринчевићева.

– Батине једноставно нису делотворне. Оне ће уплашити дете, али ће га и натерати да се скрива од вас и крије праве жеље.

Ништа није ефикасније ни вређати малишана, запосленог или неког у саобраћају јер изразима „глупане” или „кокошко” и нећете баш створити здраву основу за решавање сукоба.

– Једини прави начин да испољите бес јесте да одмах, јасно и директно кажете шта вас љути. Повишени тон није проблем све док се не вређа достојанство других.

Боље је говорити о себи (Мене страшно љути кад морам да радим и твој посао), него о другоме (Ти ништа не радиш). Више ћете постићи ако нападате ситуацију (Јако ми смета што искључиш телефон па ја не знам где си), него особу (Идиоте један, нисам могла да те добијем целе ноћи) јер се критика не тумачи као напад.

– Љутња се може и ублажити – избројте до три, идите у другу собу, дубоко удахните. На дуже стазе помажу релаксација, медитација, интроспекција, молитва.

Од неизмерне важности је да научимо како да се љутимо, а не да пуцамо сваки пут кад нам се нешто не свиђа, закључује Невена Ловринчевић. Она подсећа на Данијела Големана који је у „Емоционалној интелигенцији” објаснио да ће пре умрети онај ко је склон бесу него онај ко пуши, болује од повишеног крвног притиска и високог холестерола.

----------------------------------------------

Две деценије рада са омладином

Невена Ловринчевић је за време 20-годишње клиничке праксе радила посебно са децом и младима, бавећи се, пре свега, психодијагностиком, поремећајима спавања и превенцијом емоционалних и поремећаја понашања. Објавила је књиге „Научите дете да спава”, „Клопке за родитеље” и „Дисциплина без батина”. Води онлајн саветовалиште за родитеље на сајту nevena-lovrincevic.com. Промоција њене нове књиге „Научите да се љутите” биће одржана на Сајму књига у Београду 30. октобра на штанду „Креативног центра”.

----------------------------------------------

Пожељно и непожељно понашање у налету беса:

Непожељно: Какав си ти себичњак!

Пожељно: Није лепо што си сам појео бомбоне!

Непожељно: Каква си ти ленчуга!

Пожељно: Значило би ми када би долазио на време на посао!

Непожељно: Имбецилу, поново си закаснио!

Пожељно: Страшно се љутим што увек касниш!

Непожељно: Баш лепо понашање!

Пожељно: Хоћу да одмах престанеш да трчиш!

Јелена Стевановић
објављено: 30.10.2010.

Последњи коментари

Vesna Perun | 30/10/2010 12:06

Veoma zanimljiv clanak,a posebno tvrdnje o osobama koje se nikad ne ljute,Ja se licno nikad ne ljutim u smislu da mi padne mrak na oci i da bes iskalim vikanjem a pogotovo lupajuci rukama o sto.Zar sam zbog toga neodgovorna i losa osoba.Nisam kasnila na posao,nisam kasnila u rokovima,uvek sam na vreme a cesto i pre roka izvrsavala sve obaveze.Smatrala sam kao sto i danas verujem da lepa rec i umiren covek sva vrata otvaraju.Decu sam vaspitavala da se moraju u zivotu za sve izboriti,ali ne pesnicama i urlicima.Nekako ne razumem psihologiju ljudi koji nas uce da je sve prirodno normalno i dozvoljeno.Ako nista drugo,nekulturno je i neukusno da se deremo vicemo i lupamo rukama o zidove,pogotovu ne u visestanovanjskim zgradama.Smiren duh u mirnom coveku,ima mnogo manje sansi za pogresne odluke i preke presude.Boriti se moze i ljubavlju,osmehom, lepim recima,neznoscu.Ionako zivimo u svetu nasilja,ratova.Budimo smireni,smerni,umereni i mudri.Srdacan pozdrav!

Fićko F | 04/11/2010 15:12

Ma ne može sve lepim rečima, nekada one ne otvaraju vrata, nego vikanje i nervoza.