Србија из прошле и ове деценије, виђена очима сликара, вајара и дизајнера намештаја Радета Марковића, духовита је и провокативна. Предмети са ироничним и духовитим називима из надреалних постају реалне слике наше свакодневице, а све то моћи ће да виде и посетиоци изложбе „Разгледнице из Србије” која ће од 3. до 16. августа бити отворена у галерији УЛУС-а.

„Разгледнице из Србије” представљају уметниково виђење земље у којој је рођен и у којој живи деценијама, у три повезана циклуса: први – „Српско оно”, други – „Менталне слике Србије”, трећи – „Србија могућих боја”. Радови су, како каже Марковић, мешавина медија, међу којима су слике, скулптуре, објекти, и већина је у бојама српске заставе. У трећем циклусу, поред доминантне црвене, плаве и беле боје, појављују се и друге.

– Ово јемоје виђење Србије током протекле две деценије. Ликовно, наравно. Желео сам да направим један ироничан отклон, заправо, покушао сам да „расправљам” са неким врло озбиљним догађајима из прошле деценије али и садашњице. Али, да у том покушају не будем исувише озбиљан, иако су догађаји током тог периода били такви да можемо, можда, да говоримо и о једном од најтежих периода српске историје – објашњава Раде Марковић док показује неке од слика седећи у хладу велике крошње старе мушмуле у дворишту породичне куће.

Да кренемо, а не да стојимо у месту

Док показује радове са необичним али ироничним називом, свима поприлично разумљивим и препознатљивим из свакодневице, попут „Српског триптиха: Јачи смо од судбине, Ко вас бре..., Вежи коња где ти газда каже” или дела која име „вуку” из српске народне песме „Играле се делије насред земље Србије”, аутор каже да у сликарству тежи решењима која су духовита.

– Желим да унесем мало ведрине у све то. Да духовитошћу покушам слику да ставим у реалне оквире ма колико она на први поглед деловала апстрактно – објашњава сликар који је своје радове излагао не само у земљи, већ и у иностранству, а у Лондону априла 2005. проглашен је за уметника недеље водеће европске интернет галерије „Лондонарт”.

Уметниково вођење земље у којој живи (Фото Д. Јевремовић)

Специјалну награду београдског Сајма намештаја 2004. добио је за скулптуралност и дизајн, уз објашњење да не прави намештај већ функционалну скулптуру.

– Желим да скулптуру уведем у неку врсту свакодневне употребе. Рецимо, фиоку. Идем супротно од Далија који је онеобичавао скулптуру увођењем елемената у функцију надреалног. Код мене је скулптура у функцији уобичајања. Наша публика је доста уплашена и устукне пред непознатим. Али, када им дате фиоку у скулптури одмах се ухвате за њу. Позната им је. И то је све у функцији приближавања а има и бољи финансијски ефекат, боље се продаје – каже Марковић.

На наше питање, може ли да се живи од уметности са осмехом каже:

– Може. Ако сте скромни.

-----------------------------------------------------------

Српско ово, српско оно

Почео сам да радим црвене, плаве, беле слике почетком 2000, у време када ми се учинило да је дошло до неког опуштања у друштву. На радију и ТВ тада се често могло чути „српско ово”, „српско оно”… И онда сам ја то банализовао, направио сам српско-мађарску коцку, српску чорбу, српски шведски сто… Све пренето из српског говора. Постоји нека бизарност у свему томе. А називи одмах дефинишу тај иронични однос. У тој причи мени је нешто сметало па сам покушао да то пренесем у ликовни језик а да ми не смета у раду – објашњава аутор.

Кофер препун тајни

Када се све уобличило, настао је кофер. Као реална слика одлажења људи који су током протекле две деценије напустили земљу. И многи моји пријатељи међу њима. А око кофера – канап. Канап који може да представља неку тајну, нешто неразвезано. И можда нас то подстакне да отворимо тај кофер и видимо шта је унутра, па да га прекомпонујемо. Да кренемо, а не да стојимо у месту – каже Марковић.