Miroslav Golubović je majstor jeftinih putovanja. Ume da se snađe, posebno za smeštaj. Tridesetogodišnji muzičar iz Beograda obišao je svet od Damaska do Sijetla zahvaljujući raznim trikovima svetskih putnika, između ostalog i besplatnom smeštaju koji je pronalazio na mreži kaučsurfera.

Kaučsurferi su danas svetski trend i njihova zajednica svakim danom raste. Miroslav je samo jedan od više od milion i po ljudi koji zahvaljujući ovoj internet mreži na putu spavaju kod osobe koju ranije nisu sreli.

– Kada sam prvi put otišao kod nepoznatog domaćina, a to je bila jedna kaučsurferka iz Atine, ona ne samo da mi je dala sobu, već mi je i spremala hranu, vodila u provod i na izlete. Posle četiri dana kod nje, pomislio sam: ovo bi stvarno moglo jako da mi se svidi – priseća se Miroslav Golubović, koji gaji podjednaku strast prema trubi i prema putovanjima.

Oni koji na sajtu www.couchsurfing.comtraže kauč, često dobiju i mnogo više – nove prijatelje i upoznavanje onih kutova grada za koje znaju samo starosedeoci.

– U Džajpuru u Indiji su me pre dve godine vodili na njihovu tradicionalnu svadbu. Kada bih to video kao običan turista?

Surferi su uglavnom studenti i mlađi ljudi. Često putuju sami i žele da vide kako žive, gde rade i kada izlaze ljudi u inostranstvu. Od kako se 2006. priključio surferima Miroslav je gostio putnike iz raznih delova sveta. Do njihovih susreta često dolazi i na neočekivane načine.

– Devojka iz Moskve je završila kod mene u stanu tako što je u avionu za Beograd upoznala jednu Beloruskinju koja je dolazila kod mene. Beloruskinja je pozvala i tu drugu devojku i ja sam ih obe primio, ali je u principu važno da se domaćinu na vreme javi koliko osoba dolazi.

Kaučsurfing je daleko najpopularnija mreža za  besplatno ustupanje kreveta i soba. Dugo je lider bio sajt www.hospitalityclub.org, a Miroslav je deo i ove zajednice. Pre nego što pošalje zahtev za smeštaj, pretražuje profile drugih surfera i bira one za koje misli da bi se sa njima slagao. Loša iskustva su retka.

– Jedna devojka u Čikagu mi je otkazala gostoprimstvo tri sata pre mog dolaska. I u San Francisku domaćica mi je rekla da moram da idem jer joj je iskrsao službeni put, u šta sam ja posumnjao.

Ipak, Miroslav je daleko od toga da se žali. Odseo je kod 15 Amerikanaca i zahvaljujući besplatnom smeštaju uspeo da za dva meseca obiđe zemlju od Njujorka do Portlanda. Kaže da sigurno ne bi mogao da ostane u Americi tako dugo da je morao da plaća hotel. Jedina mana je što se svaki put prilagođava obavezama i vremenu domaćina.

To ume i da zamori, kaže Miroslav. Kako je jedno vreme stalno ili imao goste ili bio gost, zasitio se i napravio pauzu. Rešio je da nađe meru, a prava mera je, po njemu, jedan gost mesečno.

Surferi su mu omogućili da mnogo i dugo putuje. Kaže da je, čak i kada novac nije bio problem, odsedao kod njih jer se prijatelj i poznavalac grada pre pronalazi u domu surfera nego u hotelskom holu. Voli i da se druži sa beogradskim surferima koji često izlaze zajedno. Mnogi od njih nisu kao Miroslav – svetski putnici. U stvari, neki nikada nisu prešli granicu. Domaćini su, ali još nisu skupili novac za avionsku kartu da bi bili i gosti. Oni su ipak deo mreže zaljubljenika u putovanja jer, kako prenosi Miroslav, upoznaju ljude iz inostranstva i tako posredno i svet za kojim žude, ali koji im još izmiče.