Мирослав Голубовић је мајстор јефтиних путовања. Уме да се снађе, посебно за смештај. Тридесетогодишњи музичар из Београда обишао је свет од Дамаска до Сијетла захваљујући разним триковима светских путника, између осталог и бесплатном смештају који је проналазио на мрежи каучсурфера.

Каучсурфери су данас светски тренд и њихова заједница сваким даном расте. Мирослав је само један од више од милион и по људи који захваљујући овој интернет мрежи на путу спавају код особе коју раније нису срели.

– Када сам први пут отишао код непознатог домаћина, а то је била једна каучсурферка из Атине, она не само да ми је дала собу, већ ми је и спремала храну, водила у провод и на излете. После четири дана код ње, помислио сам: ово би стварно могло јако да ми се свиди – присећа се Мирослав Голубовић, који гаји подједнаку страст према труби и према путовањима.

Они који на сајту www.couchsurfing.comтраже кауч, често добију и много више – нове пријатеље и упознавање оних кутова града за које знају само староседеоци.

– У Џајпуру у Индији су ме пре две године водили на њихову традиционалну свадбу. Када бих то видео као обичан туриста?

Сурфери су углавном студенти и млађи људи. Често путују сами и желе да виде како живе, где раде и када излазе људи у иностранству. Од како се 2006. прикључио сурферима Мирослав је гостио путнике из разних делова света. До њихових сусрета често долази и на неочекиване начине.

– Девојка из Москве је завршила код мене у стану тако што је у авиону за Београд упознала једну Белорускињу која је долазила код мене. Белорускиња је позвала и ту другу девојку и ја сам их обе примио, али је у принципу важно да се домаћину на време јави колико особа долази.

Каучсурфинг је далеко најпопуларнија мрежа за  бесплатно уступање кревета и соба. Дуго је лидер био сајт www.hospitalityclub.org, а Мирослав је део и ове заједнице. Пре него што пошаље захтев за смештај, претражује профиле других сурфера и бира оне за које мисли да би се са њима слагао. Лоша искуства су ретка.

– Једна девојка у Чикагу ми је отказала гостопримство три сата пре мог доласка. И у Сан Франциску домаћица ми је рекла да морам да идем јер јој је искрсао службени пут, у шта сам ја посумњао.

Ипак, Мирослав је далеко од тога да се жали. Одсео је код 15 Американаца и захваљујући бесплатном смештају успео да за два месеца обиђе земљу од Њујорка до Портланда. Каже да сигурно не би могао да остане у Америци тако дуго да је морао да плаћа хотел. Јединa мана је што се сваки пут прилагођава обавезама и времену домаћина.

То уме и да замори, каже Мирослав. Како је једно време стално или имао госте или био гост, заситио се и направио паузу. Решио је да нађе меру, а права мера је, по њему, један гост месечно.

Сурфери су му омогућили да много и дуго путује. Каже да је, чак и када новац није био проблем, одседао код њих јер се пријатељ и познавалац града пре проналази у дому сурфера него у хотелском холу. Воли и да се дружи са београдским сурферима који често излазе заједно. Многи од њих нису као Мирослав – светски путници. У ствари, неки никада нису прешли границу. Домаћини су, али још нису скупили новац за авионску карту да би били и гости. Они су ипак део мреже заљубљеника у путовања јер, како преноси Мирослав, упознају људе из иностранства и тако посредно и свет за којим жуде, али који им још измиче.