Традиционално издање пригодних поштанских марака под називом „Европска заштита природе”, које Пошта Србије емитује сваке године, пуштено је у оптицај почетком овог месеца. Као и ранијих година, серија садржи две марке, али први пут емитован је и пригодан блок, којим се обележава 40 година од прве серије са овом тематиком. Марке су посвећене заштити природних лепота, флоре и фауне наше земље, које су значајне, по својој заступљености, за цео европски континент. Овогодишње издање посвећено је божуру и Делиблатској пешчари као природном станишту ове биљке.

Делиблатска пешчара са више од 900 врста један је од најважнијих центара биолошке разноврсности Европе и најзначајније степско подручје Србије. Налази се у југоисточном Банату, површине око 1.300 км. Простире се у правцу северозапад–југоисток са највишом котом од 249 метара. Настала је током последњег леденог доба након отицања Панонског језера кроз Ђердапску клисуру. Већи део био је песковит, у појединим деловима састојала се од живог песка, а данас је претежно под шумом и пољопривредним културама са великим ловиштем у централном делу. На основу Закона о заштити природе Делиблатска пешчара проглашена је резерватом природе.

Божур је веома декоративна жбунаста, зељаста биљка, која расте у већем делу евроазијског континента, као и у западном делу Северне Америке. Помиње се још у античко доба и за њега је везана легенда да га је пронашао Пеон, студент Асклепијаса, Хомеровог јунака. Да би спасао Пеона од љубоморног професора, Зевс га је претворио у божур, на основу чега је ова биљка добила свој научни назив. Фамилија биљака Paeoniaceae садржи више од 30 врста божура са различитих континената, као и веома велики број подврста сорти и варијетета, које су селекцијом одгајили баштовани.

Древни кинески град Луојанг сматра се центром култивације божура. У овом граду одгајане су најфиније врсте божура, а у њему се и данас одржавају годишње изложбе које су посвећене овој вишегодишњој биљци. Лековита својства корена и цвета одавно су позната, а због високог садржаја пеолина користи се данас у фармакологији. Сорте и варијетети који су добијени имају богато разгранат жбун, веома крупне миришљаве цветове бројних латица у више различитих боја, од бордо црвене преко розе и жуте до беле.

Код нас је познат косовски божур – дивљи божур, црвен као крв. Расте на Косову између Вучитрна и Приштине, а по легенди никао је из крви косовских јунака и јавља се као мотив у нашој поезији. У Делиблатској пешчари расте посебна подврста божура која је унета у Црвену књигу заштићених врста флоре Србије.

Мотив на марки номинале 22 динара је Делиблатска пешчара и подврста божура која расте на овим просторима. Мотив на марки номинале 46 динара су Вршачке планине и божур. Уметничка обрада марака са благим и нежним бојама је веома успела, али на разочарање филателиста мотиви на маркама су искоришћени и за пригодан блок. Наиме, блок садржи две марке које су потпуно идентичне са маркама из табачића, чак им је и номинала иста. Ово није први пут код нас да се иста ликовна решења користе како за марке тако и за блокове, па колекционар мора два пута да плати исту ствар.

Уметничка обрада марака и блока рад је мр Марине Калезић, академског сликара из Београда, а стручну сарадњу пружила је Надежда Ђаковић-Петровић, дипломирани инжињер пејзажне архитектуре из Београда.

Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табачићима од осам комада марака и са вињетом у средини табачића. Тираж марке номинале 22 динара је 528.000 комада, марке номинале 46 динара је 78.000 комада, а тираж пригодног блока је 38.000 комада. На дан емитовања серије Пошта Србије пустила је у оптицај два пригодна коверта првог дана са жигом поште 11101 Београд.