Радна група за израду стратегије којом ће бити сужен имунитет народних посланика од кривичног гоњења, предложиће чак и измене Устава уколико буде сматрала да то треба урадити.

„Питањем борбе против високе корупције, а у оквиру тога и питањем сужавања имунитета, бавиће се Агенција за борбу против корупције, после чега ће бити и одређених предлога за измену уставних решења, и то не само када је реч о посланичким имунитетима, већ и када је реч о члановима владе. Према Уставу, њима имунитет укида и Народна скупштина и Влада Републике Србије. Верујем да је то пропуст у Уставу, јер пракса говори да само једна институција може да се бави скидањем имунитета. Није спорно да Устав у одређеном тренутку треба мењати”, каже за „Политику” Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде и координатор Владе Србије.

Радна група радиће и на изменама Кривичног закона и Законика о кривичном поступку, а позвани су представници Народне скупштине. Министарство правде сматра да постојећи уставни оквир дозвољава сужавање имунитета.

„Није спорно да имунитет треба да постоји, као и свуда у свету, али искључиво за слободу мишљења и изражавања, када је реч о народним посланицима, као и што треба да постоји и за судије, али искључиво у обављању редовних судијских функција и доношења одлуке као судије”, објашњава Хомен.

Он подсећа да данас имамо случајеве да се народни посланици позивају на имунитет због насиља у породици, због злоупотребе службеног положаја или због корупције. По оцени државног секретара, то је злоупотреба права на имунитет, а изменама постојећих закона то питање може бити доведено у нормалне оквире.

У члану 103. Устава Србије, поред осталог, пише: „Народни посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције. Народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или неки други поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења Народне скупштине. Народни посланик који је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен без одобрења Народне скупштине.”

Како ускладити закон са уставним одредбама?

„Сматрам, а видећемо шта ће радна група рећи, да се имунитет односи на слободу мишљења и изговорену реч и да се законом може појаснити да не може да се односи на остала кривична дела. Последњу реч даће радна група”, наводи Слободан Хомен.

У свету је питање имунитета решено управо на овај начин и искључиво се односи на слободу мишљења, због чега нико од народних посланика не може бити позван на одговорност. Наш Устав оставља могућност да народни посланик буде притворен за кривична дела за која је запрећена казна већа од пет година и без одобрења скупштине. У пракси, указује наш саговорник, нема примера да је неки посланик одговарао за неко кривично дело.

Превелика овлашћења Административног одбора, на шта је указала и Европска комисија, према оцени нашег саговорника, могу се превазићи изменом Пословника о раду Народне скупштине, као и законом о Народној скупштини, да би се прецизирало на који начин се поступа по пријавама које стигну из тужилаштва. Због тога ће и питање пословника бити разматрано на радној групи.

„Суштина је у томе да одбори Народне скупштине треба да функционишу као проточни бојлер и да чим стигне захтев из тужилаштва они га директно упуте скупштини”, закључује државни секретар.

Доротеа Чарнић