Srbija će najverovatnije u septembru potpisati Bezbednosni sporazum o razmeni informacija sa NATO što će zemlji, koja je inače u skupštini proglasila vojnu neutralnost, omogućiti puno učešće u NATO programu Partnerstvo za mir. Pošto su sve susedne zemlje u Alijansi, ili su se opredelile da žele da joj pristupe, jasno je da će i Srbija, koja je 1999. godine bila u ratu sa NATO-om, morati jasno da se opredeli. Tako važna odluka, svi se slažu, može da se donese samo na referendumu. Ali da bi građani mogli da se opredele neophodna je „predreferendumska” kampanja, odnosno javna rasprava.

Nevladina organizacija Centar za civilno-vojne odnose prekjuče je u Beogradu održala skup „Da li Srbija treba da bude vojno neutralna?”.

Da li u Srbiji postoji kvalitetna javna rasprava o tako ozbiljnom pitanju?

– Raspravu smo organizovali u okviru projekta „Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici”. Bilo je sličnih tribina i ranije, ovaj skup bio je prvi korak naše organizacije u otvaranju te teme. Mislim da bi država morala da aktivno učestvuje u polemici. Na primer, hrvatsko Ministarstvo odbrane je napravilo u kunu preciznu računicu koliko bi građane te države koštala vojska u NATO savezu, a koliko ako bi Hrvatska bila neutralna. Po tom proračunu, jevtinije je biti u Alijansi, ali za nas je važno da ovde država nije iznosila takve konkretne podatke. Daleko je dan kada će građani Srbije na referendumu odlučivati o ulasku u NATOali o tome već sada treba razgovarati i to razmenom činjenica a ne emocija– kaže Filip Ejdus, izvršni direktor Centra za civilno-vojne odnose iz Beograda.

Iako su projekat „Povećanje učešća građana u bezbednosnoj politici” podržali USAID i Ambasada Kraljevine Norveške, važne članice NATO-a, Ejdus kaže da to ne određuje smer razgovora na njihovim skupovima.

– Mi nismo lobistička organizacija. Apsolutno smo za to da se čuju drugačija mišljenja. Na javnoj raspravi o neutralnosti bilo je pripadnika političkih opcija koje su protiv pristupanja NATO-u – objašnjava Ejdus.

Na pomenutom skupu učestvovao je i Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, koji je rekao da „treba otvoriti ozbiljnu raspravu o tome treba li Srbija da uđe ili ne”.

– Rekao sam to jer u Srbiji još uvek nije bilo prave javne rasprave na tutemu. Nevladine organizacije se ad hok bave time, ima među njima ozbiljnih organizacija ali i onih koje se u te rasprave upuštaju samo zato što je bezbednost danas aktuelna tema. Mislim da bi u ozbiljnoj javnoj raspravi morali da učestvuju stručnjaci za bezbednost, međunarodno pravo, ekonomiju… Konkretno, institucije kao što su univerziteti, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, MUP i druge – objašnjava Dragišić.

Ta rasprava mora biti duga, građani se moraju upoznati sa svim informacijama na osnovu kojih će odlučiti koju će opciju zaokružiti na referendumskom listiću. Dragišić smatra da se ne može „ni otprilike” procenjivati kada bi do takvog referenduma moglo doći, ali je uveren da će građani doneti pravu odluku jer iskustvo govori da su u odlučivanju poput izjašnjavanja na izborima „pametniji od političara”.

– Taj trenutak će biti kada Srbija ispuni preduslove i dobije zvanični poziv za članstvo u NATO. Besmisleno je da se izjašnjavamo o učlanjenju u organizaciju koja nas nije ni pozvala u svoje redove – kaže Dragišić.

Vojni analitičar Milovan Drecun, bivši novinar RTS-a i ratni izveštač sa Kosova, smatra da su skupovi koje organizuju nevladine organizacije uglavnom „pronatovski” ida su deo pripreme javnog mnjenja za ulazak u Alijansu.

– Ako se izjasnite protiv ulaska u NATO, odmah vam prilepe etikete da ste retrogradna snaga, antievropljanin ili smetnja na svetlom putu u budućnost. To baš i nije tolerancija prema neistomišljenicima. U svakom slučaju, javne rasprave nema, već se sprovodi kampanja za ulazak u Alijansu – kaže Drecun.

On je nedavno učestvovao na skupovima protivnika širenja NATO-a održanim u Ukrajini i Crnoj Gori. Svoje mišljenje izneo je i na skupu u češkoj ambasadi u Beogradu, ali su u medijskim izveštajima preovladala mišljenja pobornika ulaska u Alijansu.

– U Ukrajini se vodi žestoka polemika o ulasku u NATO. Bio sam na konferenciji u Kijevu, pozvan sam i na skup koji će se održati na Krimu. Ozbiljni ljudi iznose ozbiljne argumente protiv širenja Alijanse, predložiću da jednu takvu međunarodnu konferenciju održimo zajedno u Srbiji – kaže Drecun.

-----------------------------------------------------------

Negativne emocije ozbiljna prepreka

Vojska Srbije bi, po mišljenju Zorana Dragišića, odmah mogla da uđe u Alijansu jer je bolja oružana sila od armija mnogih država koje su u NATO-u od kojih Srbija ima čak i transparentniji sistem odbrane.

– Od svih primedbi zagovornika protivnika NATO-a i pobornika neutralnosti, koja je u današnjem svetu prevaziđen pojam, jedino mogu da razumem negativne emocije zbog svega šta se dešavalo na ovim prostorima. U ovom trenutku mislim da je za Srbiju sasvim dovoljno ozbiljno učešće u Partnerstvu za mir – kaže Dragišić.