Србија ће највероватније у септембру потписати Безбедносни споразум о размени информација са НАТО што ће земљи, која је иначе у скупштини прогласила војну неутралност, омогућити пуно учешће у НАТО програму Партнерство за мир. Пошто су све суседне земље у Алијанси, или су се определиле да желе да јој приступе, јасно је да ће и Србија, која је 1999. године била у рату са НАТО-ом, морати јасно да се определи. Тако важна одлука, сви се слажу, може да се донесе само на референдуму. Али да би грађани могли да се определе неопходна је „предреферендумска” кампања, односно јавна расправа.

Невладина организација Центар за цивилно-војне односе прекјуче је у Београду одржала скуп „Да ли Србија треба да буде војно неутрална?”.

Да ли у Србији постоји квалитетна јавна расправа о тако озбиљном питању?

– Расправу смо организовали у оквиру пројекта „Повећање учешћа грађана у безбедносној политици”. Било је сличних трибина и раније, овај скуп био је први корак наше организације у отварању те теме. Мислим да би држава морала да активно учествује у полемици. На пример, хрватско Министарство одбране је направило у куну прецизну рачуницу колико би грађане те државе коштала војска у НАТО савезу, а колико ако би Хрватска била неутрална. По том прорачуну, јевтиније је бити у Алијанси, али за нас је важно да овде држава није износила такве конкретне податке. Далеко је дан када ће грађани Србије на референдуму одлучивати о уласку у НАТОали о томе већ сада треба разговарати и то разменом чињеница а не емоција– каже Филип Ејдус, извршни директор Центра за цивилно-војне односе из Београда.

Иако су пројекат „Повећање учешћа грађана у безбедносној политици” подржали УСАИД и Амбасада Краљевине Норвешке, важне чланице НАТО-а, Ејдус каже да то не одређује смер разговора на њиховим скуповима.

– Ми нисмо лобистичка организација. Апсолутно смо за то да се чују другачија мишљења. На јавној расправи о неутралности било је припадника политичких опција које су против приступања НАТО-у – објашњава Ејдус.

На поменутом скупу учествовао је и Зоран Драгишић, професор Факултета безбедности у Београду, који је рекао да „треба отворити озбиљну расправу о томе треба ли Србија да уђе или не”.

– Рекао сам то јер у Србији још увек није било праве јавне расправе на тутему. Невладине организације се ад хок баве тиме, има међу њима озбиљних организација али и оних које се у те расправе упуштају само зато што је безбедност данас актуелна тема. Мислим да би у озбиљној јавној расправи морали да учествују стручњаци за безбедност, међународно право, економију… Конкретно, институције као што су универзитети, Министарство спољних послова, Министарство одбране, МУП и друге – објашњава Драгишић.

Та расправа мора бити дуга, грађани се морају упознати са свим информацијама на основу којих ће одлучити коју ће опцију заокружити на референдумском листићу. Драгишић сматра да се не може „ни отприлике” процењивати када би до таквог референдума могло доћи, али је уверен да ће грађани донети праву одлуку јер искуство говори да су у одлучивању попут изјашњавања на изборима „паметнији од политичара”.

– Тај тренутак ће бити када Србија испуни предуслове и добије званични позив за чланство у НАТО. Бесмислено је да се изјашњавамо о учлањењу у организацију која нас није ни позвала у своје редове – каже Драгишић.

Војни аналитичар Милован Дрецун, бивши новинар РТС-а и ратни извештач са Косова, сматра да су скупови које организују невладине организације углавном „пронатовски” ида су део припреме јавног мњења за улазак у Алијансу.

– Ако се изјасните против уласка у НАТО, одмах вам прилепе етикете да сте ретроградна снага, антиевропљанин или сметња на светлом путу у будућност. То баш и није толеранција према неистомишљеницима. У сваком случају, јавне расправе нема, већ се спроводи кампања за улазак у Алијансу – каже Дрецун.

Он је недавно учествовао на скуповима противника ширења НАТО-а одржаним у Украјини и Црној Гори. Своје мишљење изнео је и на скупу у чешкој амбасади у Београду, али су у медијским извештајима преовладала мишљења поборника уласка у Алијансу.

– У Украјини се води жестока полемика о уласку у НАТО. Био сам на конференцији у Кијеву, позван сам и на скуп који ће се одржати на Криму. Озбиљни људи износе озбиљне аргументе против ширења Алијансе, предложићу да једну такву међународну конференцију одржимо заједно у Србији – каже Дрецун.

-----------------------------------------------------------

Негативне емоције озбиљна препрека

Војска Србије би, по мишљењу Зорана Драгишића, одмах могла да уђе у Алијансу јер је боља оружана сила од армија многих држава које су у НАТО-у од којих Србија има чак и транспарентнији систем одбране.

– Од свих примедби заговорника противника НАТО-а и поборника неутралности, која је у данашњем свету превазиђен појам, једино могу да разумем негативне емоције због свега шта се дешавало на овим просторима. У овом тренутку мислим да је за Србију сасвим довољно озбиљно учешће у Партнерству за мир – каже Драгишић.