Новица Коцић

Можда политика изгледа као ирационално губљење времена и зато што политичари нису искрени, зато што заборављају шта су радили и шта су говорили.

Слободан Самарџић, потпредседник Демократске странке Србије, на конференцији за новинаре, како јавља Фонет, рекао је да у извештају Европске комисије постоје два пасуса о статуту Војводине, па се запитао да ли је то задирање у унутрашње уређење Србије. По мишљењу Самарџића, отишло се предалеко, врши се притисак на Србију пошто Европска комисија „навија да се усвоји статут онакав какав је предложен”.

Ево, најкраће анализе Самарџићевих ставова, како их је пренео Фонет.

Прво, у извештају Европске комисије наводи се чињеница да је статут Војводине требало да буде усвојен до 31. децембра прошле године и да то није учињено. Утврђује се и друга неспорна чињеница да није усвојен ни закон о преносу надлежности. Следи мишљење комисије да је разлог кашњења различит приступ партија децентрализацији Србије.

Дакле, две неспорне чињенице и исто толико неспорно мишљење.

У другом пасусу се каже да уставни оквир за Војводину још није примењен, те да су неопходне реформе које ће омогућити успостављање уставних оквира, посебно у правосуђу и да све то треба да буде у складу са европским стандардима.

Опет, неспорне чињенице и очекиван став да правосудни систем у земљи чији је званични циљ улазак у Европску унију треба да буде у складу са европским стандардима.

Где је ту „навијање да се усвоји статут онакав какав је предложен”. Па нема га у тексту Европске комисије, али га има у обраћању Самарџића новинарима.

Друго, ако је извештај Европске комисије о напретку Србије на путу ка ЕУ мешање, односно задирање у унутрашње односе, онда се нека страшно тешка реч мора наћи за низ догађаја из наше најближе прошлости.

Елем, 2004. министар Зоран Лончар тражи од Европске комисије разговор-оцену закона о омбудсману и учествује на округлом столу с члановима Венецијанске комисије заједно са премијером Војиславом Коштуницом. Па, 2005. године министри Милан Радуловић и Зоран Стојковић траже од Венецијанске комисије мишљење о закону о религиозним организацијама и делу Устава посвећеном правосуђу. Па, Венецијанска комисија 2006. године даје мишљење о законима о парламентарним, председничким и локалним изборима. Па, 2007. године Венецијанска комисија, на основу чијих ставова Европска комисија доноси одлуке, оцењује Устав Србије, па закон о уставном суду, на захтев министра правосуђа, и закон о забрани дискриминације на захтев министра Расима Љајића.

Побројали смо само неке захтеве да странци оцене наше законе које су поднели министри из прве и друге владе Војислава Коштунице, од којих су Лончар, Радуловић и Лончар партијске колеге Самарџића, баш као и Војислав Коштуница. И понављамо питање, ако је мишљење Европске комисије задирање у унутрашње односе, шта представља званични захтев да се то мишљење добије.

Треће, јасно је да је статут Војводине више служио политичкој утакмици него стварној бризи и за грађане северне покрајине. У тој утакмици учествовао је и Самарџићев ДСС, тврдећи да је статут противуставан и да води стварању државе у држави.

Пре осам година Самарџић је један од независних експерата (тако пише на књизи) који предлажу: „Аутономне покрајине у Републици Србији су Београд, Војводина, југозападна Србија, југоисточна Србија, Косово и Метохија и Шумадија-Подунавље. Књигу „Уставна решења за Србију и Југославију” поред Самарџића потписују Љиљана Баста-Флајнер, Владимир Ђерић, Мирјана Пајванчић, Драгољуб Поповић и Зорица Радовић. Чињенице ради треба рећи и да је у књизи издвојено мишљење Мирјане Пајванчић по коме аутономне покрајине треба да имају и законодавну власт.

Али сада је сасвим јасно да ни ДСС не би подржао концепт територијалног уређења Србије који су 2001. године потписали његови садашњи чланови или симпатизери.

Да се свега тога сетио Самарџић другачије би говорио на конференцији за новинаре, а политички живот у Србији не би понекад изгледао безнадно бесмислен.