Копаоник – Признаћу вам зашто волим Копаоник. Зато што смо овде сви заједно, а не један против другог, рекла је јуче Диана Драгутиновић, министарка финансија, мислећи на јединство економских креатора, теоретичара и практичара. Вероватно се и врло брзо ујела за језик, јер се испоставило потпуно супротно. Јер, потпредседник владе и министар економије Млађан Динкић, пред окупљених 400 учесника, истакао је како је кључ за излазак из кризе стимулисање тражње, што подразумева одмрзавање плата и пензија, док је гувернер Радован Јелашић напоменуо да свако ко предлаже неко повећање мора да каже из којих извора се оно обезбеђује. С друге стране, министарка Диана Драгутиновић окупљенима је изнела своју идеју о пореској реформи која би подразумевала пореско оптерећење потрошње (односно, повећање ПДВ-а), које би пратило пореско растерећење рада и капитала (што значи смањење дажбина на плате и социјална давања).

Драган Ђуричин, председник Савеза економиста, уједно и један од домаћина скупа, креаторе економске политике у шали је окарактерисао као возаче бицикла с неколико педала, који морају успешно да балансирају како би се машина кретала напред.

Јуче на Копаонику, међутим, чинило се да свако вуче на своју страну.

Тако је министар Динкић истакао да се опоравак може постићи стимулисањем домаће тражње, што подразумева повећање државних инвестиција у инфраструктуру, али и подизањем куповне моћи становништва.

– То подразумева одмрзавање плата и пензија у другој половини године. Поставља се питање која је цена таквог потеза. Сматрам да су добити много веће од трошкова. Израчунао сам да нам је за одмрзавање плата и пензија од септембра потребно 10 милијарди динара и то би довело, преко стимулисања тражње, до повећања привредног раста од 0,3 одсто. Сматрам да не постоји ризик од повећања фискалног дефицита, јер би се новац вратио у државну касу. Становништво би више куповало робу, наплата пореза би била већа, а, самим тим, и приходи би били повећани – објаснио је Динкић своју идеју.

Он је додао да га актуелна расправа о одмрзавању плата и пензија подсећа на прошлогодишњу ПДВ дилему, о којој се пуно расправљало на Копаонику.

– Испоставило се да су оне земље које су повећале порезе имале мање буџетске приходе, док су приходи Србије, без повећања намета, били за један одсто већи него 2008. године – закључио је министар Динкић.

То, међутим, није значило да је на расправу о повећању ПДВ-а стављена тачка, јер је министарка Диана Драгутиновић, пола сата касније, управо то предложила. Истина, она је напоменула да окупљенима идеју износи више као научница, а мање као министарка, свесна да за тако нешто не би имала подршку владе.

– Да могу да одлучим сама, повећала бих пореска оптерећења потрошње и значајно смањила пореско оптерећење рада и капитала. Морам да кажем да и ја не волим високе пореске стопе, али између таквог решења и празне државне касе срце ми је увек на страни повећања пореза – казала је Драгутиновићева која је касније новинарима објаснила да је реч о пројекту на коме су она и њени истомишљеници радили последњих неколико месеци и који се неће наћи на влади.

– Можда ово личи на земљотрес, али ће оваква пореска политика утицати на смањење сиве економије, јер ће оне послодавце који порез плаћају само на минималну зараду, увести у легалне оквире, али и подстицати извоз и запошљавање – казала је министарка.

На питање новинара да ли ће повећање ПДВ-а управо дестимулисати тражњу, што је супротно од онога што покушава економским мерама да постигне министар Млађан Динкић, министарка Драгутиновић је казала да ће модел који предлаже „стимулисати тражњу преко стимулисања понуде, са растом запошљавања, конкурентности и извоза”.

Новинаре је интересовало и то шта Драгутиновићева, као министарка финансија, мисли о идеји министра Динкића, која подразумева одмрзавање плата и пензија:

– Ако хоћете најискреније, волела бих да некако издржимо ову годину и да о одмрзавању плата и пензија разговарамо заједно са буџетом за 2011. годину. То је мој лични став – истакла је.

Ни министар Млађан Динкић није се сложио са пореском реформом коју предлаже министарка финансија. „О томе нисмо расправљали на влади тако да не бих ништа коментарисао. Пореска реформа се не изводи ни у годинама рецесије, нити опоравка, већ кад се ствари стабилизују”, кратко је прокоментарисао.

Први човек Народне банке Србије Радован Јелашић за говорницу је изашао након што га је Топлица Спасојевић, са којим је, као чланом клуба „Привредник”, претходних неколико месеци био у некој врсти сукоба због пада динара, окупљенима представио као свог омиљеног гувернера.

– Има овде доста професора са Економског факултета, па да ми они не би рекли „вратите диплому” јер нас нисте пажљиво слушали у којој мери курс утиче на кретање цена, ја ћу сада да кажем да сам то, наравно, научио на факултету. Али и то да на инфлацију утиче и низ других фактора – казао је Јелашић.

А на предлог министра Млађана Динкића, који подразумева повећање плата и пензија, гувернер је додао да у Израелу, на пример, постоји један закон који подразумева да свако ко предлаже неко повећање мора да образложи и одакле паре за то. Гувернер је поставио питање и да ли ће 10 милијарди динара повећања бити из реалних извора, или из додатног задуживања.

– Неће бити никаквог додатног задуживања – уверавао је новинаре касније министар Млађан Динкић. – Средства ће се обезбедити из буџета. Прошле године смо потрошили 10 милијарди динара мање, него што нам је то Међународни монетарни фонд дозвољавао – објаснио је Динкић.

--------------------------------------------------

Цветковић: Три разлога за оптимизам, три за бригу

Питање да ли је Србија изашла из кризе, окупљенима је први поставио премијер Мирко Цветковић. Да ли смо на путу опоравка и можемо ли са оптимизмом да гледамо у будућност, интересовало је премијера.

– Постоји неколико разлога због којих можемо да кажемо да смо изашли из кризе, а постоји и неколико противаргумената – казао је Цветковић.

– Охрабрује раст индустријске производње у јануару од 3,7 одсто, затим раст композитног индекса од 1,5 процената, који је репер за економски раст, али и повећање обима извоза у првих неколико месеци – навео је премијер и додао да га, с друге стране, брину нижи буџетски приходи, пад домаће тражње и пад увоза.

Он је закључио да очекивани привредни раст од два одсто апсолутно није довољан за брз привредни опоравак. Уколико он не буде већи, додаје, ситуација ће у овој години бити врло слична прошлогодишњој кризној години, јер се ефекти опоравка неће осетити у довољној мери.

– Потребан нам је економски раст од пет до шест одсто годишње у континуитету – оптимистичан је премијер.

----------------------------------------------------------

Кредити за сиромашни и средњи слој

Министар Динкић најавио је јуче да ће ове године бити покренут и програм субвенционисаних кеш кредита намењених становништву.

– Циљ ове мере јесте подизање тражње до одмрзавања плата и пензија. О томе сам већ разговарао са гувернером Радованом Јелашићем и идеја је прихваћена. Предвиђено је да се зајмови до 3.000 евра у динарском противизносу одобравају на период од три године са почеком од годину дана – објаснио је Динкић и додао да ће камата на ове зајмове бити једноцифрена.

-------------------------------------------------------------

Привредничке жеље

Државни званичници изнели су низ мера које би требало да помогну Србији да успешно изађу из кризе, док су привредници на ту листу додали и неколико својих жеља које ће помоћи економски раст.

Тако је Ненад Поповић, председник Економског савета ДСС-а и власник АБС холдинга, истакао како су кредити за подршку девастираних подручја добро решење, али да би зајмове за ликвидност привреде требало да одобрава Фонд за развој, а не банке, јер многе компаније, због лоших биланса, не могу да користе такве зајмове.

Бранислав Грујић, први човек ПСП Фармана, напоменуо је да лекови које влада предлаже морају брзо да делују и да је заговорник краткорочних и ефективних мера, док је Драган Филиповић, потпредседник Делта холдинга, напоменуо да су кључне мере за излазак из кризе оне које се односе на повећање тражње. Филиповић је посебно поздравио идеју одобравања кеш кредита за сиромашне и средње слојеве.