Сунце узгред пућне из своје ватрене луле, на Земљи људи зацвокоћу. Таман смо се свикли на хладноћу која се у кости увлачи, а најављују се леденији дани. У Београду ће се, осмог и деветог фебруара, жива у термометру спустити до 20. подељка испод нуле! Колико ли ће тек на Пештерској висоравни, увек најхладнијој?

Сибир у Србији, кад неће Срби у Сибир!

У марту наилази још један талас смрзавања, предвиђа дипл. инж. Милан Стеванчевић, зачетник оспораване соларне метеорологије у нас.

Обрни-окрени, окривљена је матична звезда која нашу планету, своју верну космичку пратиљу, готово пет милијарди година запљускује електромагнетским зрачењем. Час јачим, час слабијим – како јој се прохте.

Снежне мећаве, пређашње и потоње, стижу нам са Сунца. После више година мировања 23. јануара у раним јутарњим сатима прорадио је вулкан на нашој матичној звезди у чије би гротло стале три Земље. Силна енергија је покуљала ка нама. Нешто слично забележено је у јануару 2005. Након тога се Сунце утишало, па су се многи истраживачи питали шта се с њим догађа.

Заштитни облаци

„Веома брзе (ултрарелативистичке) честице протона и електрона стигле су до нас за само 16 минута, што показује да су се кретале око 160.000 километара у секунди! Удар је био први талас брзе електричне струје који је наговештавао да ће иза њега доћи тешке честице велике електричне и магнетне енергије. Други талас доспео је истог дана у 15.01 по универзалном времену”, објашњава Милан Стеванчевић.

Поверујемо ли нашем саговорнику, под налетом тешких честица, Земља се климатала око своје осе као колски точак на истрошеној осовини! „Био је то талас тешкојонизујућих честица који представља претњу за сва жива бића, а посебно за људе који раде на великим висинама или грађевинским скелама”, додаје он.

Доза јонизујућег зрачења у трајању од 15 минута износила је као пет које човек прими у току једног рендгенског прегледа. А људски организам сме толико да се озрачи само једном у току календарске године! Зато треба очекивати физиолошке сметње не само код хроничних болесника, већ и код младих здравих људи.

„Велика је срећа што је изнад Балканског полуострва у тренутку наиласка ударног таласа била велика облачност која најбоље упија све енергије које долазе са Сунца”, наглашава Милан Стеванчевић.

Целокупна енергија ушла је кроз тзв. северна магнетна врата, наговестивши наглу промену времена на целој северној полулопти. Највећи део испоручен је без икаквог плаћања Европи, због чега би се могли очекивати земљотреси, нагли пад температуре и снежне мећаве.

Теслино упозорење

Протонске честице с јаком електричном струјом кретале су се преко целог европског континента, од Сибира ка Балкану. „Наши прорачуни показују да протонска енергија на наше просторе стигне за десетак дана”, подсећа „Политикин” саговорник. „Зато је дневна температура у Београду 1. фебруара спала на минус 5,2 Целзијусова степена, што је за десет ниже од просечне за ово доба године.”

Сунце се 28. јануара поново промешкољило одаславши електромагнетско зрачење ка Земљи, па се 8. и 9. фебруара очекују сибирски мразеви у Србији. У каквој су спрези протонске честице и снежне мећаве?

„Снег настаје сједињавањем атома кисеоника и водоника који долазе с наше звезде после снажних ерупција неког вулкана”, сматра Милан Стеванчевић. „Падавине у облику кише или снега немају никакве везе с испарењем воде на површини Земље, јер водена пара допире само до 750 метара увис. Једноставно речено, не може да достигне висину на којој се стварају облаци.

Што су јачи изливи Сунчеве енергије, то су јаче снежне падавине. Зато се може рећи да снежне мећаве долазе с наше звезде. Уосталом, велики Никола Тесла је у својим мемоарима написао да је електрична струја узрок настанка кише.”

Али, није све тако црно, подсећа наш саговорник. С протонским честицама које су се сјединиле и створиле снежне падавине пристигла је велика количина хемијских елемената, највећа од 2005. године, који су нађубрили поља.

То је највећи дар: природно ђубрење обилује гвожђем, азотом, магнезијумом, фосфором и свим другим градивним састојцима биљака.

Плодотворан учинак испољиће се када отпочне постепено отапање снега.