Од нашег дописника
Рим, 13. новембра – Уз звуке химне „Боже правде” (која се први пут чула унутар зграде италијанске владе, палате Киђи у Риму) и највише државне и војне почасти италијански премијер Силвио Берлускони дочекао је српског председника Бориса Тадића, чиме је започет и италијанско-српски самит.

На овом јединственом и првом важном сусрету српске и италијанске владе потписано је више билатералних споразума од којих је ипак најважнија заједничка декларација о започињању стратешког партнерства двеју држава коју су потписали премијер Србије Мирко Цветковић и италијански премијер Силвио Берлускони.

Потписано стратешко партнерство две земље предвиђа, осим привилегованих билатералних односа и охрабривања италијанских компанија да искористе инвестиционе могућности у Србији као и сарадње у области енергетике и високе технологије, пре свега подршку убрзању пуних интеграција Србије у Европску унију.

На конференцији за штампу након потписивања споразума, италијански премијер Берлускони потврдио је да је Италија инсистирала на успостављању тачног датума уласка Србије у Европску унију. Тако је 2014. потврђена као крајња година када би Србија требало да се придружи Европској унији (иако је италијански премијер изјавио да је Италија била сагласна да година приступа буде 2012). 

Који је је главни разлог римског самита и зашто је Италија изабрала баш Србију за свог стратешког партнера?

Пре свега, Берлускони је истакао да договор са Србијом отвара пут слободној трговини и размени Италије не само са Русијом већ и са осталим земљама источне Европе. Председник Тадић нагласио је да Србија Италији на тај начин отвара тржиште у коме тренутно живи 850 милиона људи. „Специфичност Србије јесте да представља једину земљу у региону која има такве могућности”, закључио је Тадић.

Кад је реч о економској страни самита, потписан је низ споразума са северним италијанским регијама Ломбардијом, Фриули Венецијом, Ђулиом и Венетом које ће, како је истакао премијер Берлускони, нарочито имати користи у билатералним односима са Србијом.

Тадић је још једном додао да једина тачка о којој се мишљења двеју влада разилазе представља питање Косова. На самиту, као и на пријему претходног дана у резиденцији амбасаде Републике Србије (на коме су осим српских министара, премијера Цветковића и председника Тадића присуствовали и многи представници српске дијаспоре у Риму), Тадић је изјавио да Србија никада неће одустати од свог интегритета као што, на крају, ни друге европске земље не би то учиниле.

Не само економска корист билатералних односа већ и историјска повезаност: „Многи римски императори рођени су управо на територији данашње Србије”, додао је италијански премијер.

Позитивна атмосфера и ентузијазам – прави је опис самита одржаног у петак у Риму. Поред истакнутих примера битних за будуће стратешко партнерство Србије и Италије, културолошка блискост је ставка која је више пута наглашавана. Берлускони је своју блискост председнику Тадићу изразио називајући га Клунијем. Пријатељском тону разговора допринело је и низ шала. „Уколико Дејан Станковић (који тренутно игра у Интеру) да гол у дербију са фудбалским клубом Милан, могло би да дође и до захлађења у нашим преговорима”, додао је у шали Берлускони. „Избор Србије за стратешког партнера као и отварање ка земљама источне Европе неће нарушити односе Италије са њеним западноевропским партнерима, а нарочито не са САД”, прокоментарисао је италијански премијер при крају конференције у палати Киђи.

Јединствености самита у Риму доприноси и чињеница да је Србија прва земља на Балкану која склапа овакву врсту договора са Италијом. „Италија и Србија изграђују односе који могу бити пример у читавом региону. Ових дана Србија ће добити и безвизни режим. То је једна велика победа и Франка Фратинија (садашњег министра спољних послова Италије). Ради се о потезу битном за приближавање Србије Италији као и свим осталим земљама чланицама Европске уније”, закључио је председник Тадић.

-----------------------------------------------------------

Од нашег дописника
Рим, 13.новембра – Након италијанско-српског самита у Палати Киђи амбасадор Србије при Светој столици Владета Јанковић најавио је сусрет председника Републике Србије Бориса Тадића с папом Бенедиктом 16, заказан за суботу:„Сусрет у Ватикану је врло важан да би се наставио тај стабилно узлазни однос између двеју држава.”

Главне теме разговора биће: подршка Ватикана Косову јер, како изјављује Јанковић, „он до сада није то признао и верује у силу међународног права, у божје и људско право”; подршка Ватикана нашим европским интеграцијама као и билатерални односи који се тичу положаја Католичке цркве у Србији.

На питање ко може да позове поглавара Католичке цркве у једну земљу, Јанковић је потврдио:„Ради се о два потпуно одвојена нивоа. Једно је ниво државе а друго је ниво цркве. Папа је позван у државну посету али сам Ватикан избегава и, колико ја знам, није ни одлазио у такве посете ако већинска црква у земљи која се посећује то не подржава. Потребна је експлицитна подршка већинске цркве да би се посета реализовала. Што се државе тиче, ту с наше стране нема никаквих проблема.”

О скорашњој посети хрватског певача Томпсона папи, Јанковић је истакао да је врло битно разјаснити да папа једанпут недељно приређује опште генералне аудијенције где присуствује хиљаду људи и за које свако може добити карте јер су бесплатне.

Од те хиљаде људи који присуствују недељној аудијенцији њих педесетак добијају прилику да прођу поред папе, да му се поклоне, целивају руку.

„Прошле недеље је певач кога зову Томпсон имао ту прилику. Задржао се 10-15 секунди у разговору с папом. То не представља посету папи”, рекао је Јанковић и додао „да би се тих педесетак људи који ће имати непосредан контакт с папом одабрало, пресудну улогу играју локалне цркве”.

„Оне одлучују ко би могао да има ту част да приђе папи. Према томе, то је, претпостављамо, предложила Католичка црква у Хрватској. Тај догађај са Србијом апсолутно нема ништа. Ако постоји нека порука, та порука се тиче односа државе и цркве Хрватске.”

М. Л.

-----------------------------------------------------------

Тадић: Подршка Рима за учлањење Србије у ЕУ

Од нашег дописника
Рим, 12.новембра – Два питања: економија и визни режим представљају срце тродневне посете председника Републике Србије, Бориса Тадића Риму започете данас. Осим Председника Тадића, сусрету ће присуствовати и премијер Мирко Цветковић као и девет министара Владе Србије.

Кључни елемент радне посете Риму представља италијанско-српски самит који се одржава у петак када ће се српски председник сусрести са италијанским премијером Силвиом Берлусконијем. Важности тродневног боравка доприноси и посета Бориса Тадића поглавару католичке цркве, Папи Бенедикту Шеснаестом (предвиђена за суботу) важна за јачање односа и са Ватиканом.

Почетак сусрета обележен је посетом српског председника италијанском колеги Ђорђу Наполитану као и председнику италијанске скупштине Ђанфранку Финију. Тадић је рекао да је са италијанским председником Наполитаном разговарао о билатералним односима, инвестицијама италијанских компанија у српску економију и индустрију, као и интеграцијама западног Балкана у Европску унију.

Једина тачка по којој се италијански и српски председник нису сложили и даље представља питање Косова и Метохије. Ипак Тадић је додао да Италија у том смислу има неку врсту избалансираног приступа првенствено због касног признања Косова и не учествовања у јавној расправи Међународног суда правде.

Најинтересантнији део разговора са председником Наполитаном била је визна либерализација. Председник Тадић је рекао: „Добили смо јасну подршку Италије за учлањење Србије у Европску унију. Италија ће бити један од наших кључних партнера у процесу евроинтеграција”. Председник Тадић изразио је очекивања да ће до краја године Србија бити на белој шенген листи и додао да су два човека посебно заслужна за напредак Србије на овом путу: италијански министар спољних послова Франко Фратини и комесар за проширење ЕУ, Оли Рен. „У Италију сам дошао као дечак од 11 година 1969. када нису биле потребне визе а сада као остарео човек од 51 године моћи ћу поново да дођем без визе и тиме се круг затвара”, закључио је председник Тадић.

Новост сусрета, према речима председника, представља управо заједнички састанак – самит две владе предвиђен за петак. „Италија је једна од најзначајнијих држава у Европској унији по политичком утицају. То ће бити прилика да се дефинишу наши односи у многим областима: заштита животне средине, енергетике, пољопривреде.„Председник је додао и да ће самит посебно допринети потписивању споразума и развоја већ доста добрих односа са најразвијенијим италијанским регијама на северу: Фриули Венецијом Ђулијом, Венетом и Ломбардијом. Тадић је посебно истакао важност сарадње са богатим италијанским севером јер је реч о сарадњи са регијама које имају већу економију него многе европске земље. Најбољи пример за то, како коментарише Тадић, представља италијанска регија Венето која има развијенију економију од Грчке и Португалије заједно. Не ради се ипак само о економској већ и о геополитичкој важности позиције поменутих области. Тадић је истакао да су за кључни стратегијски интерес Србије по том питању најважније државе Италија, Аустрија, Јужна Немачка и Чешка.

На конференцији за новинаре истакнуто је и питање енергетике. Тадић је изјавио да верује да ће до 2015. пројекат „Јужни ток” бити завршен и да је подршка Италије по том питању фундаментална. „Немогуће је видети будућност западног Балкана у Европској унији а да Србија није ту кључни фактор”, закључио је.

На питање о кандидатури Масима д’Алеме (једног од представника италијанске опозиције, некадашњег премијера сагласног за НАТО интервенцију 1999) за министра спољних послова Европске уније Тадић је изјавио: „Масимо д’Алема и ја смо стари познаници и ми смо регулисали све наше односе. Мислим да ће избор Д’Алеме за другог човека Европске уније бити од велике користи за грађане Србије и за перспективу читавог западног Балкана. Осим што је Европска унија битна за Србију, Србија треба да размисли како да постане атрактивна за Европску унију. Зато мислим да је Д’Алема јако битан по том питању”, закључио је српски председник.

Важно је напоменути да је на основу података у последњих осам месеци Италија на првом месту по извозу српске робе док је извоз на италијанско тржиште обухватило 27,6 одсто извоза Србије у Европску унију (14,7 одсто укупних испорука Србије у иностранство).