Nije retko da se u izjavama ljubavi preteruje. Kada neko izjavi: „Ti si meni sve” ili „Ne mogu da zamislim život bez tebe”, tada i onaj koji je to izjavio i onaj kome je to namenjeno takve izjave tumače kao nešto veoma pozitivno, kao znak veoma velike ljubavi. Ali nekada ljudi koji tako govore uopšte ne preteruju. Oni stvarno tako misle. A takav stav može imati veoma negativne posledice.

Kada neko veruje da mu je partner sve, posledica je da postaje zavisan od partnera. Na primer, ako takav partner odluči da ode, sa njim je otišlo sve, a osobi je ostalo ništa. Tada osoba koja je izgubila sve nije samo tužna ili žalosna, ona je depresivna jer joj je „opustošen život”. I upravo zbog toga su raskid i napuštanje za nju neprihvatljivi. Ona koristi različite strategije, od samoponižavanja, kontrole i ljubomornih scena, pa do nasilja prema sebi ili partneru, kako bi ponovo uspostavila vezu sa voljenom osobom. Iako izgleda da se osoba bori da povrati voljenog partnera, ona, u stvari, pokušava da povrati svoj život.

Slično je sa izjavom da je ljubav sa određenim partnerom smisao života. Ako bi taj partner otišao, tada ne bi otišao samo partner, već bi sa njim otišao i smisao života. I opet je lažni izbor: ljubav ili depresija. Na suptilnom psihološkom nivou komunikacije ovakva izjava je neka vrsta emocionalnog iznuđivanja: partneru se „uvaljuje” odgovornost za svoja osećanja, i najavljuje da bi svojim odlaskom bio kriv za depresiju koju bi izazvao i moguće samoubistvo. Logično je da onaj koji više nema razloga da živi počinje da razmišlja o tome da prekine svoj „besmisleni” život. Nekada je i pokušaj samoubistva ostavljene osobe apel, poziv partneru koji je otišao da se sažali i vrati.

Kada zavisna osoba shvati da je partner napustio i da više nikada neće biti zajedno, preplavi je veliko samosažaljenje jer sebe vidi kao žrtvu pred kojom je život pun besmisla i stalne patnje. Zbog toga se ljuti na partnera. A kada shvati da se partner dobro oseća, da je otvoren ka novim ljubavima, da je bolje prošao, ona može misliti da je potpuno nepravedno ispala gubitnik, a partner pobednik. I tada, zbog nepravde nastale partnerovom voljom, može početi da mrzi partnera, njegovo odbijanje da uradi ono što bi osobu činilo ponovo voljenom i srećnom, i njegov novi život. I tada osoba koja je već zaključila da njen dalji život nema smisla može izgovoriti onu tragičnu rečenicu: „Ako nećeš biti moja, nećeš biti ničija”. Bizarnom logikom ubistvo postaje čin kojim ostavljena osoba na silu uspeva da postane najvažnija osoba u životu ubijenog partnera.