Dražo LJ. (39) iz Prijepolja vozio je pre neku noć automobil sa 4,64 promila alkohola u krvi, ustanovila je kontrolom saobraćajna policija. Sudija prekršajnog suda u tom gradu brzopotezno je osudio Draža LJ. na zatvor od 30 dana uz desetomesečnu zabranu upravljanja motornim vozilom. U skladu sa novim Zakonom o bezbednosti saobraćaja upisano mu je i 14 kaznenih bodova.

Otkako je zimus usvojen novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, radikalno pooštrenim kaznama prepolovljen je broj poginulih, povređenih, a i sam broj nesreća na drumovima je statistički veoma opao. Gotovo svi u državi su se u jednom saglasili – samo oštrim kaznama se urazumljuju bahati i neodgovorni vozači i ostali učesnici u saobraćaju.

Ali, to je samo jedna strana medalje. Druga je u najvišim državnim telima, vladi i Skupštini. Posle samo sedam meseci primene ovog hvaljenog zakona, vlada je predložila izmene kojima se i te kako menja njegov karakter. Predlog je da vozači koji naprave težak saobraćajni prekršaj, umesto da odu u zatvor, plaćaju novčane kazne od 100.000 do 150.000 dinara.

Šta se zapravo desilo, zašto je država „popustila”?

U ovoj godini policija je podnela već pet hiljada prijava zbog prekršaja u saobraćaju za koje je predviđeno najmanje 15 dana zatvora. To je dodatni, veoma veliki pritisak na ionako prebukirane srpske zatvore. Srbija raspolaže sa samo 10.000 zatvorskih ležaja. Isto toliko pravosnažno osuđenih čeka poziv da odsluži kaznu. Ne dobijaju pozive jer nema slobodnih kreveta. Ljudi iz Ministarstva pravde su već obelodanili da planiraju da grade – prvo dva, pa još tri zatvora.  

Predložene izmene koje je vlada prosledila narodnim poslanicima praktično bi mogle značiti da će vozač koji je nasilnički vozio ili bio trešten pijan i pri tom izazvao saobraćajnu nesreću moći da izbegne rešetke ukoliko plati kaznu. Ovakvo rešenje smislili su u Ministarstvu unutrašnjih poslova, uz obrazloženje da dan zatvora državu mnogo košta. Da je postojala, naveli su, novčana kazna kao alternativa zatvorskoj, samo u prvih pet meseci ove godine država bi naplatila gotovo 500 miliona dinara.

Ispada tako da ove izmene favorizuju bogate građane koji imaju novac da plate kaznu. Siromašnima preostaje da stanu u red i sačekaju slobodno zatvorsko mesto. A u praksi se čeka na odlazak iza rešetaka i po godinu, dve!

Osim što država pokazuje da je nedosledna, ovakvim izmenama se kvari i prvobitna ideja zbog koje je zakon i menjan – da se rigoroznijim kaznama smanji broj nesreća na putevima.

Dražo LJ. s početka teksta odslužiće zatvorsku kaznu kada se oslobodi neki krevet u prepunim zatvorima. A možda je zakonodavac mogao da se doseti da osuđeni – po receptu koji se primenjuje u većina razvijenih država – radi nešto društveno korisno. Da Dražo mesec dana deli obroke u narodnoj kuhinji, kosi travu u gradskim parkovima ili šeta bolesnike po bolničkom krugu...