Uvodnik
Milan Mišić
Američki stečaj
Bankrot Dženeral motorsa nije iznenađenje, ali jeste senzacija: urušavanje donedavno najmoćnije korporacije sveta, simbola američke industrijske moći i lidera globalne automobilske industrije, već dugo je najavljivano, ali uprkos tome isticanje bele zastave na njegovom sedištu u Detroitu je prvorazredna vest.
Najveći industrijski bankrot u istoriji označava nesumnjivi kraj jedne ere, a na neki način je i ključni događaj tekuće svetske ekonomske krize. Jer Dženeral motors jeste žrtva recesije, ali ona nije jedini niti je glavni razlog njegove propasti. Ova kriza je samo dovršila ono što su započeli globalizacija i pogrešna poslovna strategija.
Od istog sindroma koji je najvećeg oborio na kolena pate naime i drugi članovi nekadašnje „velike trojke”, Ford i Krajsler. Sve tri firme su previše pažnje pridavale kratkoročnom profitu, a premalo dugoročnom boljitku: predugo su bili uspavani profitom koji su im donosili kabasti džipovi, a premalo su radili na inovacijama i razvoju ekonomičnih vozila za mase koje su se, ne mareći za ekonomski patriotizam, okretale japanskim proizvođačima u čijim salonima je zaista moglo da se bira.
Sem toga, „trojka” je neadekvatno reagovala i na globalizaciju. Protiv Japanaca se neko vreme moglo boriti tarifama i carinama, ali ta odbrana je pala kada su počeli da otvaraju fabrike na američkom tlu.
Dženeral motors je zaštitu od poverilaca (imao je 173 milijarde dolara duga prema samo 82 milijarde kapitala), zatražio prema članu 11. američkog stečajnog zakona, koji ne podrazumeva likvidaciju, već brzo restrukturisanje. Optimisti zato tvrde da će već za tri meseca iz sadašnjih ruševina izrasti novi Dženeral motors, bez svih balasta koje je imao stari. Teško je ignorisati i upozorenja pesimista, ili bolje rečeno, realista, koji vele da takva šansa zaista postoji – ali da je samo šansa.
Dženeral motors je naime od ponedeljka u većinskom vlasništvu američke federalne države, koja, istina, tvrdi da će upravljanje ostaviti u rukama profesionalnih menadžera i da će iz celog aranžmana izaći što je pre moguće, ali velika je dilema da li će ovaj eksperiment uspeti. Ameriku su naime na mesto na kojem je uzdigli njen preduzetnički duh, inovatorstvo i tržišni dinamizam, a ne državni intervencionizam.
Pesimistima u prilog ide i „kubanski sindrom”: opečeni krizom, Amerikanci menjaju navike: svoje automobile održavaju i popravljaju, umesto da ih posle samo nekoliko godina menjaju, garaže za tri automobila sve su manje neophodne... Sve to znači samo jedno: ništa više neće biti kao pre, ni u američkoj ni u globalnoj automobilskoj industriji, a bogami i u svemu ostalom. Ko se za to blagovremeno priprema, bolje će proći...
Poslednji komentari
@vlada svicevic - 4:01
Vrlo vam je interesantna zadnja recenica u tekstu "....made in china/india". Prvi zapadni kapital ulazi u Maovu Kinu sa posetom Niksona/Kisindjera pocetkom sedamdesetih. Prema tome deo profita od proizvoda koji se proizvode u Kini i prodaje sirom sveta ide u dzep zapadnih korporacija koje su ulozile novac u proizvodnju produkata koje nose njihov zastitni znak. Naravno americke kompanije koje imaju najvece procentualno ucesce u tim zapadnim korporacijama sastavljenim od firmi iz Kanade, Nemacke, Engleske, Italije, itd dobijaju najveci deo profita. Naravno cena Kineskog produkta varira po drzavama sveta. Tako na primer jedan cekic, koji nosi zastitni znak velike americke kompanije alata-Stenli, prodaje su u Americi i Kanadi za 10 americkih dolara. Taj isti cekic se prodaje po ceni od 120 dinara (dva americka dolara) u Kineskoj svastarnici na Dusanovcu. Da li mi to hocemo ili necemo, ameri uvek prave profit, a cekic svako treba da bi nesto ukucao. Tanjug javio da GM prodaje Hamera Kinezima. Tu se nista nije promenilo, posto ce Hamer i dalje da se proizvodi u Americi, a tako zvana nova korporacija GM (posle bankropta) ce da ima 20% od profita + Kinezi moraju jos da plate za zastitni znak, posto GM ima patent za taj proizvod. A sta je najvaznije da GM nece imati glavobolje sa sindikatom koji vodjen mafijom je jedan od kontibutora bankropta. Vlada, sve najlepse od Mise.
Japanska auto industrija je bez sumnje puno doprinela da americki trio dozivi krah u kome se trenutno nalazi zato sto su proizvodili kola boljeg kvaliteta. Americka auto industrija godinama nije mogla da proizvede mala putnicka vozila koja su udobna a u isto vreme ekonomicna, sto Japancima nije predstavljalo nikakav problem. Njihova mala kola bila su minijatura velikih kola, tako da na zadnjem sedistu odrastao covek nije mogao da sedne. Americki i kanadski potrosaci nisu bili vodjeni nacionalnim osecanjima prema domacim proizvodjacima, vec su jednostavno kupovali ono sto je bolje.
Економска криза је измишљена када су Руси и Кинези кренули да купе двије највеће америчке банке. Да је Америка то дозволила, зна се ко би јој диктирао и политику и економију. Прогласили су те банке неликвидним, саопштивши да су дужне астрономска средства, што није тачно. Исто је и са ГМ, зато је Обама онако шеретски изјавио да држава упумпава 33 милијарде долара и да ће ГМ бити ускоро јачи него што је био. Мали смо ми да схватимо и разумијемо све те игре, а посебно неки новинари који "налијећу" разним информацијама и намјештеним анализама, а неки су задужени да пишу тако како пишу. Криза се користи и због тога да држава, што је нормално, врати под свој скут стратешке сировине, стратешке робе, носеће привредне гране, главне банке, јер се либерални капитализам показао погубним.