Уводник
Милан Мишић
Амерички стечај
Банкрот Џенерал моторса није изненађење, али јесте сензација: урушавање донедавно најмоћније корпорације света, симбола америчке индустријске моћи и лидера глобалне аутомобилске индустрије, већ дуго је најављивано, али упркос томе истицање беле заставе на његовом седишту у Детроиту је прворазредна вест.
Највећи индустријски банкрот у историји означава несумњиви крај једне ере, а на неки начин је и кључни догађај текуће светске економске кризе. Јер Џенерал моторс јесте жртва рецесије, али она није једини нити је главни разлог његове пропасти. Ова криза је само довршила оно што су започели глобализација и погрешна пословна стратегија.
Од истог синдрома који је највећег оборио на колена пате наиме и други чланови некадашње „велике тројке”, Форд и Крајслер. Све три фирме су превише пажње придавале краткорочном профиту, а премало дугорочном бољитку: предуго су били успавани профитом који су им доносили кабасти џипови, а премало су радили на иновацијама и развоју економичних возила за масе које су се, не марећи за економски патриотизам, окретале јапанским произвођачима у чијим салонима је заиста могло да се бира.
Сем тога, „тројка” је неадекватно реаговала и на глобализацију. Против Јапанаца се неко време могло борити тарифама и царинама, али та одбрана је пала када су почели да отварају фабрике на америчком тлу.
Џенерал моторс је заштиту од поверилаца (имао је 173 милијарде долара дуга према само 82 милијарде капитала), затражио према члану 11. америчког стечајног закона, који не подразумева ликвидацију, већ брзо реструктурисање. Оптимисти зато тврде да ће већ за три месеца из садашњих рушевина израсти нови Џенерал моторс, без свих баласта које је имао стари. Тешко је игнорисати и упозорења песимиста, или боље речено, реалиста, који веле да таква шанса заиста постоји – али да је само шанса.
Џенерал моторс је наиме од понедељка у већинском власништву америчке федералне државе, која, истина, тврди да ће управљање оставити у рукама професионалних менаџера и да ће из целог аранжмана изаћи што је пре могуће, али велика је дилема да ли ће овај експеримент успети. Америку су наиме на место на којем је уздигли њен предузетнички дух, иноваторство и тржишни динамизам, а не државни интервенционизам.
Песимистима у прилог иде и „кубански синдром”: опечени кризом, Американци мењају навике: своје аутомобиле одржавају и поправљају, уместо да их после само неколико година мењају, гараже за три аутомобила све су мање неопходне... Све то значи само једно: ништа више неће бити као пре, ни у америчкој ни у глобалној аутомобилској индустрији, а богами и у свему осталом. Ко се за то благовремено припрема, боље ће проћи...
Последњи коментари
@vlada svicevic - 4:01
Vrlo vam je interesantna zadnja recenica u tekstu "....made in china/india". Prvi zapadni kapital ulazi u Maovu Kinu sa posetom Niksona/Kisindjera pocetkom sedamdesetih. Prema tome deo profita od proizvoda koji se proizvode u Kini i prodaje sirom sveta ide u dzep zapadnih korporacija koje su ulozile novac u proizvodnju produkata koje nose njihov zastitni znak. Naravno americke kompanije koje imaju najvece procentualno ucesce u tim zapadnim korporacijama sastavljenim od firmi iz Kanade, Nemacke, Engleske, Italije, itd dobijaju najveci deo profita. Naravno cena Kineskog produkta varira po drzavama sveta. Tako na primer jedan cekic, koji nosi zastitni znak velike americke kompanije alata-Stenli, prodaje su u Americi i Kanadi za 10 americkih dolara. Taj isti cekic se prodaje po ceni od 120 dinara (dva americka dolara) u Kineskoj svastarnici na Dusanovcu. Da li mi to hocemo ili necemo, ameri uvek prave profit, a cekic svako treba da bi nesto ukucao. Tanjug javio da GM prodaje Hamera Kinezima. Tu se nista nije promenilo, posto ce Hamer i dalje da se proizvodi u Americi, a tako zvana nova korporacija GM (posle bankropta) ce da ima 20% od profita + Kinezi moraju jos da plate za zastitni znak, posto GM ima patent za taj proizvod. A sta je najvaznije da GM nece imati glavobolje sa sindikatom koji vodjen mafijom je jedan od kontibutora bankropta. Vlada, sve najlepse od Mise.
Japanska auto industrija je bez sumnje puno doprinela da americki trio dozivi krah u kome se trenutno nalazi zato sto su proizvodili kola boljeg kvaliteta. Americka auto industrija godinama nije mogla da proizvede mala putnicka vozila koja su udobna a u isto vreme ekonomicna, sto Japancima nije predstavljalo nikakav problem. Njihova mala kola bila su minijatura velikih kola, tako da na zadnjem sedistu odrastao covek nije mogao da sedne. Americki i kanadski potrosaci nisu bili vodjeni nacionalnim osecanjima prema domacim proizvodjacima, vec su jednostavno kupovali ono sto je bolje.
Економска криза је измишљена када су Руси и Кинези кренули да купе двије највеће америчке банке. Да је Америка то дозволила, зна се ко би јој диктирао и политику и економију. Прогласили су те банке неликвидним, саопштивши да су дужне астрономска средства, што није тачно. Исто је и са ГМ, зато је Обама онако шеретски изјавио да држава упумпава 33 милијарде долара и да ће ГМ бити ускоро јачи него што је био. Мали смо ми да схватимо и разумијемо све те игре, а посебно неки новинари који "налијећу" разним информацијама и намјештеним анализама, а неки су задужени да пишу тако како пишу. Криза се користи и због тога да држава, што је нормално, врати под свој скут стратешке сировине, стратешке робе, носеће привредне гране, главне банке, јер се либерални капитализам показао погубним.