Isterujući đavola lopatom iz tela jednog od bivših narkomana koji je lečen u Crnoj Reci, protojerej Branislav Peranović je ubio boga u tom mladiću. Prošlo je tri godine od kada su ti uznemirujući snimci mučenja potresli Srbiju. Protojerej Peranović je sada osumnjičen da je metalnom šipkom ubio štićenika Centra za odvikavanje od droge Nebojšu Zarupca.

O stradalom malo znamo. Ne znamo ko je bio i kakve muke su ga navele da uzima drogu, zašto se nije snašao i pod kojim okolnostima se susreo sa ubicom... Ali zato znamo gotovo sve o protojereju Peranoviću. Znamo da je sveštenik SPC, znamo kada je osnovao Duhovno-rehabilitacioni centar na manastirskoj zemlji u Crnoj Reci. Upoznati smo i sa tim da je sebi odredio misiju da leči narkomane tako što će ih ubediti da je daleko veći pakao kada, umesto heroina, svim tim nesrećnim ljudima, upravlja lično on. Znamo da je voleo motocikle i brzinu, pa metafora o „anđelu pakla iz Crne Reke” izgleda neizbežna. Poznato nam je i kako je na suđenja, posle objavljivanja snimaka lopatanja, dolazio u džipu, u svešteničkoj odori, praćen ekipom telohranitelja u odelima i crnim naočarima za sunce...

I znamo da se Peranović nadavao silnih intervjua u kojima je objašnjavao svoje lekovite metode – red molitve, red aperkata – uz napomenu da nije tukao samo on, već i ekipa nabildovanih duhovnika amatera.

I znamo sve ove tri godine da naša crkva nije reagovala na pravi način, jer bi Peranović odavno bio raščinjen. Sinod je, doduše, prilikom razrešenja vladike Artemija, u listu grehova naveo i slučaj batinaša, ali za isterivača đavola nije bilo drugih sankcija. Ostao je sveštenik i doselio se u blizinu Loznice, na teritoriju pod nadležnošću Eparhije šabačke, uporan da nastavi svoje isceliteljsko delo.

Koliko god sada pokajnički zvučale izjave vladike Porfirija i vladike bačkog Irineja, crkva se obrukala. Da je na vreme raščinila protojereja koji, umesto oprostom i rečima utehe, leči kik-boksom, sada bi joj makar bila mirna savest.

Istovremeno sa izrazima kajanja, patrijarh Irinej traži povlašćeni status za klirika Grčke pravoslavne crkve koji je u Srbiji izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je dvoje starih ljudi izgubilo život. Patrijarh traži, sud usvaja, a grčki sveštenik, umesto u ćeliji, sada boravi u strogom centru Niša, u objektu eparhijskog doma, pored Niške saborne crkve. U samom komšiluku, možda čak i pod istim krovom, sa vladikom Jovanom! Da li će patrijarh, po istoj logici, sada tražiti da Peranović služi kaznu u keliji Vladičanskog doma u Šapcu, sa elektronskom narukvicom? 

Ako patrijarh utiče na sud u Nišu, nije valjda crkva uticala i na sud u Tutinu, pa da već dve godine ne okončava postupak pokrenut protiv Peranovića. I možda je Božja ruka ovde uplela svoje prste, da ukaže, da opomene, pa su se zločin kod Loznice i puštanje Grka iz pritvora dogodili gotovo u isto vreme.

Dakle i zemaljska i nebeska Srbija – ne stoje nam baš najbolje.