Kada je član ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić 26. februarauhapšen na londonskom aerodromu po zahtevu Srbije, u Srbiji kao da su se mnogi iznenadili. Prostije rečeno, nismo to od Engleza očekivali. Oguglali smo na činjenicu da naše poternice malo ko uzima u obzir.

Ejup Ganić,osumnjičen za ratni zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, trebalo bi da ostane u pritvoru u Londonu, a pred sudom treba ponovo da se pojavi 29. marta. Tako je saopštio portparol britanskog ministarstva unutrašnjih poslova. Poručila nam je njihova vlada da naše vlasti sada treba da podnesu kompletnu dokumentaciju kako bi podržale zahtev za izručenje pre određivanja datuma za saslušanje. Sudija će potom razmotriti da li postoje „prepreke za izručenje”, rekli su Englezi. Naši su se ubrzo oglasili izjavom da je nadležnim organima Velike Britanije molba za izručenje Ejupa Ganića Srbiji već dostavljena u najkraćem mogućem roku. Pošto su nam britanski organi zatražili dostavljanje dodatne dokumentacije, Ministarstvo pravde se opet oglasilo tvrdeći da ubrzano radi na pripremi sveobuhvatne molbe Velikoj Britaniji za izručenje Ganića. Ministarka pravde je rekla da se dokumentacija od nekoliko stotina strana još prevodi i da nećemo zakasniti.

U ovakvim međunarodnim prepiskama poželjno je pokazati ažurnost. To daje i sliku o ozbiljnosti zahteva, a samim tim i tražioca. Scenario naše sporosti redovno se ponavlja. Nije nam prvi put. Kada je Goran Davidović, zvani Firer, uhapšen u Trstu, Italijani su nam tražili da kompletiramo dokumentaciju pa da oni odluče da li je on za nas ili nije. U Italiji su pritvorili Davidovića, pritvorili ga,pa čekali nas, pa ga pustili, a naši dokazi stigli sporohodno tako da je on odjezdio u Nemačku jer između Italije i Nemačke nema pasoške kontrole.

Kada je, takođe, pre toga osoba sa poternice Stanko Subotić uhapšen po srpskoj poternici u Moskvi, naši su nedeljama pripremali dokumentaciju i kad su je poslali Rusi im rekli da je za to nedelo, za koje ga teretimo, nastupila zastarelost. Zar to niko ovde nije mogao da pretpostavi pa „osveži” dokaze jer je ta osoba stalno u žiži i vezivana je za mnoge druge istrage i kriminalne radnje. Subotić je tada, u maju 2008. godine preko advokata, u ekstradicionom pritvoru ponudio Srbiji jemstvo od dva miliona dolara, da Srbija ukine poternicu a on dođe u postojbinu i brani se na sudu. Nismo prihvatili kauciju, a sada se Subotić odmara na jednom lepom jezeru i ima dva miliona evra više nego što bi imao da se nije pojavio. Te pare bi mu onda uzeli. Ovako ni Subotića ni dva miliona evra.

Ko posle ovoga kaže da je pravda spora, ali dostižna očigledno ima problema sa svim drugim aktuelnim dešavanjima.