Уводник
Озрен Милановић
Добар и лош полицајац
И то се догађа: прекјуче су полицајци апеловали на полицајце да не гуше проток саобраћаја у Београду. Апел није услишен. Београд је био закрчен.
Тролејбуси и трамваји сатима нису превозили путнике, аутобуси који иначе пролазе Улицом кнеза Милоша возили су измењеним трасама… Због блокаде у овој улицигужва се пренела на цео град. Колапс, хаос, блокада, назовимо то како хоћемо, настао је у свим правцима.
Раскрсницу Кнеза Милоша и Немањине блокирали су чланови Независног синдиката полиције који су протестовали испред Владе Србије. Запослени уМУП-у кажу да другог избора није било, а од грађана су затражили подршку и разумевање. Наравно, грађани им нису дали ни подршку а ни разумевање. Драма у престоници се развлачила од поднева па до предвечерја, спирала блокаде се раширила Београдом. Хиљаде и хиљаде грађана каснили су на посао.
Градоначелник Београда Драган Ђилас али и многи други,најоштрије су осудилипротест.
„Сате и сате провели су Београђани у саобраћају, отежан је био пролазак возила хитне помоћи, ватрогасаца. Град Београд је са више стотина милиона динара помогао рад београдске полиције. Очекујем да се овакав вид протеста никада више не понови, а да се према свима који угрожавају основна права Београђана примене законом предвиђене санкције, без обзира на то да ли носе униформу или не”, рекаоје градоначелник.
И сад долазимо до главног питања. У МУП-у има више од 45.000 запослених од којих је већина повезана у осам синдиката, од којих су пак два репрезентативна. Било их је час више, час мање, али ваљда је таква ситуација ових дана.
Чланови једногод њих, Независног синдиката –који је у штрајку, одлучилису да дођуиспред владе и тражевеће плате,боље услове рада – а чланови другогрепрезентативногбили супротив. Представници овог синдиката позивали су своје колеге да то не раде, али не директно, него преко медија. Изгледа као да не говоре!
Дан после се огласио „штрајкачки” синдикат наводећи да му „циљ протеста није било блокирање нормалног живота у Београду”. Значи, ако се то десило мимо воље, нису добро проценили или им је ситуација измакла из руку. Тешко је, ипак, поверовати да неколико хиљада људи, били они у униформама или не, долазећи у центар Београда неће пресећи саобраћајни крвоток милионског града.
Јавност неретко осуђује полицију да се понаша бахато, вози џипове, малтретира цивиле, прима нереално велике плате... Ово је само досолило ситуацију.
Првог јануара ступа на снагу закон о полицији, који предвиђа одређене бенефиције и побољшањауслова рада. Зато није јасно толико и такво нестрпљење штрајкача. А није јасно ни то што политичари и полицајци не седну и не разреше те и такве проблеме јер хаос од прекјуче не сме да се понови! Исто важи и за све оне који би блокирањем саобраћаја хтели да скрену пажњу на своје проблеме... Заједнички циљ би требало да буде посвећивање послу а не преживљавање на штету другог.
Последњи коментари
Kad su zatvarane fabrike niko nije hteo da se solidariše sa radnicima koji su ostali bez posla. Svi su mislili da su oni vredniji. Kuća je sada prazna. Sad mogu da štrajkuju i beli i roze mantili, i plave i bele uniforme. NEMA! Osim da uzmu drugim, takodje zakinutim. Jutros ministar Dačić na TV kaže da policija ima 11 sindikata!? Alal im vera! Toliko o solidarnosti i u sopstvenim redovima. A za zastoj saobraćaja u Beogradu sram ih bilo! Tri puta dnevno primam insulin. Stanujem u prigradskom naselju i nikako ne mogu da dodjem kući peške. Još jednom, SRAM IH BILO!
Оно што народу треба то је велико смањење бахате и примитивне полиције и повећање комуналне јер се она прва ни о чему не брине. И упетљана је у криминал.
Kada svi ostali štrajkuju, protestuju, šetaju ili paradiraju centrom Beograda nikom ništa. Prinuđeni smo da se snalazimo kako znamo i umemo sa kolapsom u saobraćaju. Tako je bilo i kada smo Tita dočekivali sa putovanja, i kada se događao Slobin narod i kada su studenti šetali pa se dešava i sada kada neko štrajkuje za svoj boljitak.
Svi laju i urlaju na one koji štrajkuju i blokiraju centar grada, a niko da gukne jednu reč protiv svih vlasti na ovamo, koje nikako da srede saobraćaj u prestonici tako da postoje alternative, a ne da sve ključne saobraćajnice dvomilinoskog grada prolaze kroz nekoliko raskrsnica.






