Vlada dobi mandat, ali predizborna kampanja njenih pojedinih članova kao da nije prestala. To nam ovih dana pokazuje i dokazuje Mlađan Dinkić, novi-stari ministar finansija i privrede izjavom da „dok traje kriza neće biti otpuštanja”. Samo ne reče gde to i u kom sektoru neće biti otpuštanja. Pošto je ministar, verovatno, u državnoj administraciji ili možda u njegovom ministarstvu.

Da izbori nisu gotovi i da nova vlada nije položila zakletvu, ovakvu izjavu, gotovo vruću političku parolu, doživeli bismo kao i mnoge iz arsenala ovog političara i šefa partije koji već 12 godina ide od jedne do druge najudarnije ekonomsko-sistemske funkcije – od guvernera NBS, preko nekoliko ministarskih funkcija, da bi u sadašnjem kabinetu zaokružio ekonomska ovlašćenja – uz finansije pridodao je i privredu.

Ali, šta se dešava? Dinkić nastavlja sa čistim političkim izjavama dokazujući time da kao ministar finansija i privrede ne samo da nema gotov program za izlazak iz ekonomske krize i budžetskog deficita od sedam odsto BDP, već i ukupnih finansija (u njegovoj nadležnosti, ma koliko se toga klonio, jeste i Agrobanka, ali i nekoliko državnih banaka čiji se bilansi opasno klate). O nezavidnoj privrednoj situaciji i padu industrijske proizvodnje da se i ne govori.

U takvim okolnostima ministar Dinkić širi optimizam u činovničkim redovima – dok je krize i mene – otpuštanja nema.

A gde će ih biti? Pa verovatno tamo gde to Dinkića kao ministra i političara mnogo ne dodiruje i gde nisu njegovi glasači – u ono malo preostale privrede i industrije. U privatnom sektoru koji je u minule četiri godine otpustio oko 400.000 radnika. Dotle se broj zaposlenih u državnoj administraciji uvećavao.

Ministar Dinkić, istine radi, kaže da će biti gašenja nekih agencija i smanjivanja prekomerne birokratije, ali, dobra strana ove krize je da će on sve to učiniti – bez otpuštanja. Da to nije (ne)verovatno potrudio se savetnik predsednika Privredne komore Srbije, bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević ponudom da svi viškovi iz ekonomskog sektora vlade, agencija, komisija… pređu u komoru. Svaka čast, ali što ne ponudi ta mesta nekim ljudima koji su izgubili radno mesto u zemljoradničkoj zadruzi nego činovnicima iz državne uprave koji su uvek bolje prolazili od radnika i seljaka.

U redu. I to može biti legitiman cilj ministra Dinkića, ali da vidimo ko će to da plati. Pa zar sam ne zavapi kako je budžet u jadnom stanju i da plate i penzije neće moći uredno da isplaćuje već posle ovog meseca.

Ne čusmo, međutim, od ministra Dinkića kako planira da zaposli bar delić onih od 25,7 odsto, koji bi svoje ustavno pravo na rad rado menjali za bilo koje stalno radno mesto. Šta će i čime podržavati u privredi i industriji? Kako će „dovući” strane investitore bez državnih subvencija? Da Srbija postane investicioni raj, a ne zemlja u koju se ide zato što nigde nema gore. O tome, verovatno, prilikom sledećih izbora.