Због проблема са тендером за набавку сочива неопходних код операција катаракте, али и чињенице да се у здравственим установама не ради „пуном паром” како би се смањиле листе чекања за ову интервенцију, на хиљаде пацијената и даље чека оперативни захват ради бољег вида. Од када је централизована набавка сочива наилази се на проблеме. Јер, поједине фирме се жале на поступак јавних набавки, конкурс обории онемогући снабдевање. РЗЗО једино може по хитном поступку да набави мале залихе сочива, а самим тим мањи број пацијената може да се оперише. Таква ситуација добро дође појединим лекарима који тврде да баш због тога не могу да оперишу у државној болници, али зато знају да убеде пацијента да дође код њих у приватну клинику. И при том уопште не хају за проблеме пацијената са катарактом који због тегоба не могу да читају и обављају свакодневне послове.

Они који имају новац или успевају да уз помоћ родбине „намакну” минимум 1.000 евра за интервенцију, одлазе код приватника да пребрину ову бригу, али други, који немају ни паре ни везу, остају да таворе на листи чекања.

Али, и кад има материјала, мањи је обим посла него што би требало да буде. Годишње  је у Србији  операција катаракте једино решење за 35.000 људи, а државне болнице успевају да изведу операције код мање од 15.000 грађана. Шта се дешава са остатком од 20.000 пацијената – мало ко брине. У просеку, чекају од годину дана до две, а дешава се да многи старији људи и не дочекају интервенцију.

Као и у осталим причама из здравства, одговорност се увек пребацује из једне на другу институцију, са једне болнице на другу, и нико не може да објасни како није могуће да се у 19 здравствених установа обави довољан број операција. Тренутно највећи притисак трпе Клинички центар Србије и Војномедицинска академија, где се годишње уради по око 4.000 интервенција на очима. А шта се ради у осталих 17? Када би се исто толико захвата радило и у другим здравственим кућама, годишње би се у Србији радило 68.000 интервенција. У овом случају се чини да су друге медицинске куће заказале и да су им пречи интереси или оправдања.

Недавно су министар здравља и директор Републичког завода за здравствено осигурање најавили да ће се радити ревизија листа чекања у неколико области здравства, између осталог, и за интервенцију катаракте. Тада ће се знати и тачан број пацијената који чекају и где су највеће листе чекања, пошто многи нису тако ажурни кад је у питању њихово слање надлежним органима.

Док се то не догоди, пацијентима остају само две могућности: да чекају у нади да ће можда игром случаја раније стићи на ред, или да од малих пензија одвајају новац и обаве овај захват у приватној клиници.