Od večeras treba da počne „redovan život”, bez „mundijala”. Biće to tužan trenutak za mnoge strasnike, pogotovu one koji gube važan povod za radovanje – tuđim uspesima i greškama.

Turnir oko Rta dobre nade ipak nam ostavlja u amanet više od počasti   novom fudbalskom prvaku – koji će s prethodnicima činiti novu Grupu 8, šampionskog imenjaka šačici industrijskih sila. Posle niza sudijskih odstupanja od očiglednosti, pridobio je većinu nas, izgleda, oko zahteva da se utakmice osavremene, bar toliko da ne bude spora oko osnovne stvari – kad je postignut gol i kada ga (ne)treba priznati. Takvom promenom bi „najvažnija sporedna stvar na svetu” pretekla globalna kretanja, koja se još kolebaju u traganju za odgovorima – šta je u našim kolektivnim životima pogodak a šta promašaj.

Svet, doduše, već primenjuje ponavljanje slika sumnjivih situacija, ali mu to ne pomaže da otkrije – šta bi moglo da bude bolje od svega što nam se obija o glavu. Ušli smo, čini mi se, u doba otvorenog konkursa za tumača stvarnosti koje nas obasipa bezbrojnim konkretnostima i odvraća od dragocenih uopštavanja – za bolje razumevanje nas u svetu i sveta u nama i sveta koji ima preča posla.

Originalnosti, u stilu „našla se vila u čem’ nije bila”, pojedinačno su mahom razjašnjene, ali kao celina ostaju zagonetne. Podogađalo se, videće se i iz ove novinarske sažetosti, tušte i tma stvari, koje su ponaosob bile, donedavno, gotovo nezamislive, a za koje još nismo našli objedinjavajuće učenje.

1. Uprkos jakim nacionalnim centrifugama i pedigreima začetnika najvećih ratova, Evropa je danas područje najznačajnijeg eksperimenta objedinjavanja i pomirljivosti. Polazi kroz krizu odlučivanja, kao bivša Jugoslavija, ali se čini da su interesi za održavanje njene unije jači od istrajnih nedorečenosti.

2. Kapitalizam je smlavio istočnoevropske komunizme, ali sada pribegava pojačanim merama državnog intervencionizma u ekonomiji, metoda koji je njegove nekadašnje rivale doveo do kraha. Ali, kao sistem opstaje jer jedini računa na nepobedive – ljudske nesavršenosti.

3. Najviše vajde iz jačanja kapitalizma izvukla je komunistička Kina, privukavši, jevtinom radnom snagom i maksimalnom disciplinom, ogromna ulaganja iz redova protivnika jednopartijskog sistema, kome oni pomažu da se održi pa i da ojača. Svojim ekonomskim usponom ona je, ujedno, osporila tezu da je uspeh rezervisan samo za zemlje koje kombinuju demokratiju i zakone tržišta.

4. Brojnost stanovništva se, više nego ikad, kategoriše i kao pogodnost i kao nevolja. Mnogoljudne zemlje izbijaju u vrh produktivnosti, dok se istovremeno u razvijenijim društvima, produženi životni vek ispostavlja, ne samo kao rezultat napretka, nego i kao ekonomski teret u vidu naglog povećanja mase „izdržavanih”.

5. Novac je uzdignut do statusa nove svetinje, da bi se u sadašnjoj krizi ustanovilo da je zloupotrebljavan, tako da je u pitanje dovedena i sudbina glavnih međunarodnih valuta.

6. Supersila je samo jedna, ali više nije bespogovorni vođa, iako joj za tu titulu niko ne konkuriše. Reklo bi se da je Amerika prestiž oslabila upravo zato što joj na spoljnom planu nedostaje ono na čemu se iznutra uzdigla iznad ostalih – konkurencija. Jednostranim i neopravdanim potezima, kakav je bio napad na Irak, podrila je sopstvenu lidersku ulogu.

7. Internet je doveo do komunikacione revolucije, razbio je monopole informisanja, ali je otvorio i mogućnost da se izgubi granica između tačnog i netačnog, što se ispoljilo i u potresima na virtuelizovanom tržištu, gde je početno ubrzanje prometa robe doguralo do prezaduživanja i nelikvidnosti, uz učestale krađe identiteta (vlasnika potrošačkih kartica).

8. Svet je sve povezaniji, ali su isprepletane ljudske nesuzdržanosti ugrozile planetu, do maksimuma joj iskušavajući izdržljivost.

9. Iako se uvećavaju viškovi hrane, ne smanjuje se glad.

10. Dok se širi parlamentarna demokratija, osetno je porastao uticaj neizabranih moćnika, koje ponegde krste kao „faktokratiju”, stvarnu vlast koja manje zavisi od izabranih političara nego ona od njih.

11. Pojačana su i pozivanja na međunarodno pravo i nekažnjeno kršenje tog objedinjavajućeg činioca. Načelo da „izuzeci potvrđuju pravilo” učestalo se praksom preinačuje u parolu „izuzeci su ostvarljiviji od pravila”.

Stajemo kod broja članova fudbalske ekipe na terenu. Tek da naglasimo sličnosti u razlikama igara.

Nabrajanje je služilo kao podsetnik. Da doprinese da se vidi da je željeno usklađivanje niza originalnosti i dalje u domenu neizvesnosti. I da je počelo odbrojavanje, čiji je finiš poznat po izreci „pet do dvanaest” – da je krajnje vreme da počne tumačenje: čemu vodi sve ovo što nam se događa, važnije od naših nadglasavanja…