Од вечерас треба да почне „редован живот”, без „мундијала”. Биће то тужан тренутак за многе страснике, поготову оне који губе важан повод за радовање – туђим успесима и грешкама.

Турнир око Рта добре наде ипак нам оставља у аманет више од почасти   новом фудбалском прваку – који ће с претходницима чинити нову Групу 8, шампионског имењака шачици индустријских сила. После низа судијских одступања од очигледности, придобио је већину нас, изгледа, око захтева да се утакмице осавремене, бар толико да не буде спора око основне ствари – кад је постигнут гол и када га (не)треба признати. Таквом променом би „најважнија споредна ствар на свету” претекла глобална кретања, која се још колебају у трагању за одговорима – шта је у нашим колективним животима погодак а шта промашај.

Свет, додуше, већ примењује понављање слика сумњивих ситуација, али му то не помаже да открије – шта би могло да буде боље од свега што нам се обија о главу. Ушли смо, чини ми се, у доба отвореног конкурса за тумача стварности које нас обасипа безбројним конкретностима и одвраћа од драгоцених уопштавања – за боље разумевање нас у свету и света у нама и света који има преча посла.

Оригиналности, у стилу „нашла се вила у чем’ није била”, појединачно су махом разјашњене, али као целина остају загонетне. Подогађало се, видеће се и из ове новинарске сажетости, туште и тма ствари, које су понаособ биле, донедавно, готово незамисливе, а за које још нисмо нашли обједињавајуће учење.

1. Упркос јаким националним центрифугама и педигреима зачетника највећих ратова, Европа је данас подручје најзначајнијег експеримента обједињавања и помирљивости. Полази кроз кризу одлучивања, као бивша Југославија, али се чини да су интереси за одржавање њене уније јачи од истрајних недоречености.

2. Капитализам је смлавио источноевропске комунизме, али сада прибегава појачаним мерама државног интервенционизма у економији, метода који је његове некадашње ривале довео до краха. Али, као систем опстаје јер једини рачуна на непобедиве – људске несавршености.

3. Највише вајде из јачања капитализма извукла је комунистичка Кина, привукавши, јевтином радном снагом и максималном дисциплином, огромна улагања из редова противника једнопартијског система, коме они помажу да се одржи па и да ојача. Својим економским успоном она је, уједно, оспорила тезу да је успех резервисан само за земље које комбинују демократију и законе тржишта.

4. Бројност становништва се, више него икад, категорише и као погодност и као невоља. Многољудне земље избијају у врх продуктивности, док се истовремено у развијенијим друштвима, продужени животни век испоставља, не само као резултат напретка, него и као економски терет у виду наглог повећања масе „издржаваних”.

5. Новац је уздигнут до статуса нове светиње, да би се у садашњој кризи установило да је злоупотребљаван, тако да је у питање доведена и судбина главних међународних валута.

6. Суперсила је само једна, али више није беспоговорни вођа, иако јој за ту титулу нико не конкурише. Рекло би се да је Америка престиж ослабила управо зато што јој на спољном плану недостаје оно на чему се изнутра уздигла изнад осталих – конкуренција. Једностраним и неоправданим потезима, какав је био напад на Ирак, подрила је сопствену лидерску улогу.

7. Интернет је довео до комуникационе револуције, разбио је монополе информисања, али је отворио и могућност да се изгуби граница између тачног и нетачног, што се испољило и у потресима на виртуелизованом тржишту, где је почетно убрзање промета робе догурало до презадуживања и неликвидности, уз учестале крађе идентитета (власника потрошачких картица).

8. Свет је све повезанији, али су испреплетане људске несуздржаности угрозиле планету, до максимума јој искушавајући издржљивост.

9. Иако се увећавају вишкови хране, не смањује се глад.

10. Док се шири парламентарна демократија, осетно је порастао утицај неизабраних моћника, које понегде крсте као „фактократију”, стварну власт која мање зависи од изабраних политичара него она од њих.

11. Појачана су и позивања на међународно право и некажњено кршење тог обједињавајућег чиниоца. Начело да „изузеци потврђују правило” учестало се праксом преиначује у паролу „изузеци су остварљивији од правила”.

Стајемо код броја чланова фудбалске екипе на терену. Тек да нагласимо сличности у разликама игара.

Набрајање је служило као подсетник. Да допринесе да се види да је жељено усклађивање низа оригиналности и даље у домену неизвесности. И да је почело одбројавање, чији је финиш познат по изреци „пет до дванаест” – да је крајње време да почне тумачење: чему води све ово што нам се догађа, важније од наших надгласавања…