У СЕВЕРНОЈ ИРСКОЈ УБИЈЕНА СУ ДВОЈИЦА ВОЈНИКА и један полицајац. Можда ће они западни политичари, дипломате и новинари који су тврдили да нелегално проглашена независност Косова није опасан преседан сада повезати тачкице. Уз све разлике Северне Ирске и Косова, не може територијални интегритет да не важи за Србију, а да важи за Уједињено Краљевство.

Од 17. фебруара 2008. ескалирали су многи етнички сукоби у свету. Неке државе одлучиле су да својим мањинама избију из глава сваку идеју о отцепљењу, па су кренуле у војно решавање сукоба. Грузији се то у Јужној Осетији и Абхазији осветило, Шри Ланка тренутно побеђује у рату са Тамилским тигровима, али је у тој борби изгледа настрадало на хиљаде цивила.

И у Северној Ирској знакови насиља били су јасни. „Права ИРА” и „ИРА континуитета” – две терористичке групе које су одбациле примирје које је пре неку годину прогласила Ирска републиканска армија – почеле су с нападима још у новембру прошле године. Само, новине и телевизије нису о томе извештавале. Разлог не може бити цензура, већ то што уредницима вести из Северне Ирске изгледа нису биле „секси”, било им је досадно да своје читаоце и гледаоце замарају причом о некаквом сукобу који је ионако одавно са бомби „прешао на правни терен”. Звучи познато?

Код нас су вести са Косова и Метохије у последње време гурнуте у страну. Чека се мишљење Међународног суда правде, стигао је Еулекс да штити Србе... А онда изненађење кад се чује да Срби немају струју, да је опет почело масовно исељавање, да Еулекс ослобађа терористу осуђеног на најтежу затворску казну за убиство једанаест Срба.

Ево шта је о пресуди Фљориму Ејупију прошле године саопштио Фонд за хуманитарно право Наташе Кандић који је пратио суђење пред судијама УН-а: „Изречена пресуда служиће као стандард у погледу кажњавања починилаца терористичких дела према припадницима етничких мањина”.

Али, Еулекс зна боље и изгледа зна нешто више о Ејупију. Подсетимо, то је онај терориста који је (у јарконаранџастој затворској униформи) једном побегао из најбоље чуване институције на Косову – базе Бондстил.

ДОБРО ОБАВЕШТЕНА ЈАВНОСТ најбољи је заштитник демократије. Задатак је новинара да се боре против цензуре и аутоцензуре – шта год о томе мислила власт. У предговору за „Животињску фарму”, коју усред Другог светског рата на наговор власти нису хтела да му објаве четири издавача („да се не увреде Руси”), Џорџ Орвел је написао да директно мешање министарства за информације није главна опасност за слободу мишљења и говора, већ је то послушност уредника.

„Сервилност с којом је већи део енглеске интелигенције прогутао и понављао руску пропаганду од 1941. надаље била би сасвим зачуђујућа да се она није слично понашала и раније у неколико наврата... Кад је Би-Би-Си обележавао 25. годишњицу Црвене армије, Троцки уопште није био поменут. То би било као да се обележава годишњица битке код Трафалгара без помињања Нелсона, али протеста енглеске интелигенције није било... Нарочито јасан случај био је онај пуковника Михаиловића, вође четника. Руси, који су у Југославији имали сопственог протежеа у лику маршала Тита, оптужили су Михаиловића за сарадњу с Немцима. Ову оптужбу одмах је преузела британска штампа, која симпатизерима Михаиловића није дала могућност да на њу одговоре, док све чињенице које су говориле супротно просто нису штампане. У јулу 1943. Немци су понудили награду од 100.000 златних круна за хватање Тита, и сличну награду за хватање Михаиловића. Британска штампа дала је велики простор потерници за Титом, а само су једне новине поменуле (ситним словима) потерницу за Михаиловићем. Настављено је са оптужбама на његов рачун да сарађује с Немцима”, описао је Орвел ово искривљавање истине које је умногоме одредило послератну судбину Југославије.

КИНЕЗИ И АМЕРИКАНЦИ СУКОБИЛИ СУ СЕ на отвореном мору. Вашингтон је Пекингу уложио оштар протест због тога што су бродови кинеске морнарице „малтретирали” посаду америчког извиђачког брода. Један кинески брод приближио се на свега неколико метара америчком – који је изгледа шпијунирао у близини обале Кине. Американци су покушали да водом из шмркова отерају Кинезе, а ови су се скинули у доњи веш и наставили да спречавају обавештајну мисију америчке морнарице. Шта су Американци тражили? По неким изворима, додатне информације о новој класи кинеских нуклеарних подморница.

У међувремену, америчка војска први пут је званично саопштила да је Израел нуклеарна сила, а да су Јапан, Јужна Кореја и Тајван на ивици да то постану, уз Иран.

А Немачка је лансирала нови обавештајни систем за надгледање планете уз помоћ сателита. Берлин сада, тврди један високи немачки официр, постаје лидер у осматрању и не мора да се ослања на Вашингтон за информације неопходне војсци и другим службама. До овог успеха Немци су стигли уз помоћ Русије.