Fudbalu predugo dajemo veću važnost nego drugim igrama, a pošto sada u njemu trpimo poraze, okrenimo se drugim sportovima koji mogu da nam donesu dobro raspoloženje za kojim vapimo. Ovakvu terapiju je svojim Englezima preporučio londonski „Gardijan”, posle kraha nacionalne selekcije na „mundijalu”.

Recept bi mogao da se primeni u mnogim sredinama – pa i ovdašnjim – koje uobičajavaju da se, raznim povodima, „prave Englezi”. Ako te razočarava i ono što obožavaš, prestroj se ka realnijim izvorima prijatnosti.

Nije sve propalo ako su nas izneverili mnogi političari, bankari, biznismeni i drugi „krojači” opštih sudbina. Postoje drugačiji likovi koji deluju, ličnim primerom ili osporavanjem vladajućih kurseva, kao lekovi za okrepljenje tela i duha.

Od mnoštva alternativnih slučajeva, ovom prilikom izdvajam samo osam, kao specifičnu verziju – Grupe osam najrazvijenijih sila, pa i, u šali, oktopoda (hobotnice) koji se pročuo „predviđanjem” pobednika u „mundijalskim” utakmicama). Takvu G-8 ili stručnog oktopoda čine satiričar, novinar, aktivistkinja, štrajkač, filozof, matematičar, muzičar i firma „Tesla”.

1. Na Islandu, koji se uvrstio među pionire tekuće globalne finansijske krize, prestonični gradonačelnik nedavno je postao čovek koji je ismejavao vlasti i zasmejavao sunarodnike. Satiričar Jon Gnar je birače osvojio primenom svoje profesije: na čelu Najbolje stranke, nastupio je pod geslom: „Možemo da vam obećamo više nego iko jer ni u kom slučaju nećemo ispuniti obećanja” i pobedio izborne rivale.

2. Kao da se nadovezuje, novinar i šef francuskog „Mond diplomatika”, Serž Halimi upozorava da često praktično društvima upravljaju ljudi kojima nije dato poverenje birača. To jest, da vlasti, zanemarujući smisao demokratije, više udovoljavaju interesima biznismena i akcionara nego potrebama većine građana.

3. Bliska u razmišljanjima mu je istaknuta kanadska aktivistkinja Noemi Klajn. Nedavni samit Grupe-20 (osam pomenutih, plus zemlje u uzletu) u njenom Torontu uporedila je s „kriminalnim prizorom”. Po njoj, takvo poređenje je zasluženo jer je, dogovor o smanjivanju budžetskih deficita, nagovestio smanjivanje socijale, tako da će „teret krize koju su izazvali najbogatiji i najprivilegovaniji, pasti na leđa najsiromašnijih i najranjivijih”.

4. Na sve strane su, stoga, učestali štrajkovi, ali britanski analitičar smatra da će takvi protesti u Kini doprineti i boljem životu tamošnjeg življa i stabilizaciji svetskih prilika. Citirajući mladog radnika iz Fošana, Li Sjaojuana, da „ne treba dozvoliti vlasnicima kapitala da nas podele”, autor zaključuje da vlasti u Pekingu podržavaju takve proteste da bi, u novim okolnostima, povećanjem nadnica izašle u susret spoljnim zahtevima za većom domaćom potrošnjom (kako bi se ublažio tamošnji veliki trgovinski suficit) kao i unutrašnjim potrebama (da se smanji rastući socijalni jaz u „socijalističkoj zemlji koju predvodi radnička klasa”).

5. Danas bi najrevolucionarnija bila jedna dobra ekonomska teorija, sluti španski filozof Danijel Inerariti. U madridskom „Paisu”, on procenjuje da je za izlazak iz sadašnje krize neophodno da ekonomija obnovi svoje veze sa drugim društvenim naukama, masovnim osećanjima i pogotovu sa realnošću, na koju se pozivala a od koje je, forsiranjem sužene stručnosti na štetu opšteg interesa, uveliko odstupila.

6. Ruski matematičar Grigorije Perelman nudi novi model: odbija visoke premije za pokazana stručna rešenja, a najnoviju nagradu nije hteo da primi – zato što je smatra nezasluženom. Interfaksu je izjavio da njegov, u Americi hvaljen, učinak nije veći od doprinosa tamošnjeg mu kolege Ričarda Hamiltona.

7. Imati u vidu druge i po cenu sopstvenog odricanja, retka je osobina koja je slavu donela engleskom muzičaru Volasu Hartliju. On je na čelu okteta (opet G-8) svirao do poslednjeg daha – prilikom potonuća „Titanika” pre 98 godina. Upravo je uvršćen u oksfordsku listu velikana, pre svega zato što je predvodio tim za olakšavanje osećanja saputnika u katastrofi.

8. Do veze s nama opet nas dovodi – Tesla, ali firma koja nosi ime velikog naučnika. „Tesla motors”, kompanija za proizvodnju automobila na električni pogon, izašla je, iz kalifornijske Silicijumske doline, na njujoršku berzu i za prva tri dana zabeležila rast vrednosti akcija znatno iznad početnih, najavljujući rast vere u postpetrolejsku eru.

Ako bi se primenile popravke koju nudi ova alternativna G-8, iliti „ekspertski oktopod”, svet bi izgledao bitno drugačije. Bio bi nasmejaniji, demokratskiji, saosećajniji, skladniji, solidarniji, savesniji, požrtvovaniji i spremniji za inovacije. Ali, lakše je bilo steći navike (i suprotne poželjnim) nego ih se odreći…