Uvek kad su bili napadnuti i povređeni novinari javljali su se visoki predstavnici vlasti, osuđivali i obećavali bolju zaštitu predstavnicima sedme sile.

I visoki predstavnici srpskog pravosuđa govorili su i govore da je pravda jednaka za sve. Ipak, još jednom je dokazano da srpski sudovi imaju duple aršine. Milanu Savatoviću, napadaču na snimatelja B 92 Boška Brankovića, izrečena je sramno blaga kazna – deset meseci kućnog zatvora. Ništa stroži sud nije bio ni prema njegovim pomagačima Stevanu Milićeviću i Nikoli Lazoviću, kojima su izrečene uslovne osude. Snimatelju Brankoviću, koji je u vreme napada, bio na službenom zadatku, polomili su nogu i zbog toga je nekoliko meseci bio na lečenju. Nogu mu nisu slomili slučajno. Njihova namera je bila da onesposobe snimatelja. To je videla cela Srbija. To zna i Savatović.

Sa dve godine zatvora kažnjen je Dejan Stojadinović koji je napao Velimira Ilića dok je ovaj bio na radnom zadatku političara. Morao je još i da plati sto hiljada dinara. I to za – manje teške telesne povrede! Dakle, ne za polomljenu nogu.

Kao otežavajuća okolnost Stojadinoviću uzeto je to što je napad izveden pred velikim brojem ljudi. Time je, utvrdio je Apelacioni (kao drugostepeni) sud, Stojadinović pokazao „visoki stepen drskosti i bezobzirnosti”.

Neuporedivo više ljudi je gledalo kada su napadači kamermana Brankovića oborili na zemlju, šutirali, razbili mu kameru, a potom mu i potkolenicu slomili?

I Ilić i Branković su napadnuti pred televizijskim kamerama. Ali zabeležile su kamere i kad političar Ilić šutira novinara. I ...nikom ništa. U državi Srbiji nije postojao tužilac koji bi pokrenuo postupak protiv Ilića. Država Srbija je poručila da političari imaju prava da šutiraju novinare.

Zašto su „život i telo” političara mnogo vredniji nego novinara, ili ma kog drugog građanina? Zar se, izricanjem ovako različitih presuda, ne povređuje princip jednakosti građana pred zakonom? Zar se ne radi o svojevrsnom principu nekažnjivosti za nasilnike?

Stiče se utisak da se reformisano sudstvo ponaša kao grogi bokser koji nekontrolisano i neodmereno udara. Čas prejako, čas preslabo. Kao da ne postoji nikakva osmišljena kaznena politika za nasilnike.

Kućni pritvor, sve učestalija kazna u Srba, po svemu sudeći, odmor je za nasilnika. Tek da se, eto, odmori posle napornog batinanja. U stvari, batina se čitavo društvo u jednom surovom rijalitiju.

Novinari koji rizikujući život beleže surovu realnost nemaju zaštitu ni fizičku, ni moralnu, ni sudsku. Kada ih ubiju, godinama se ne nalaze krivci, kada ih pretuku, nasilnike šalju na „kućni odmor”, a kada ih slave, dobijaju obezbeđenje koje im onemogućava normalan rad i život. Zato je presuda suda u slučaju snimatelja televizije B 92 javna dozvola da bilo koji novinar bude linčovan.