Sastanak predstavnika zemalja regiona na Brdu kod Kranja biće održan, a na njemu, kako stvari sada stoje, neće biti predsednik Srbije Boris Tadić. Kakvi god bili razlozi koji su doveli do izostanka srpske delegacije, stvar sama po sebi nije dobra za Srbiju i njenu evropsku perspektivu, budući da je automatski gura prema marginama regionalnih zbivanja i odlučivanja.

Gori ishod za Beograd može da bude eventualna odluka predsednika Saveta EU Hermana van Rompaja da dođe na sastanak. Jer ako Van Rompaj ne dođe, to će moći da se „čita“ kao poruka da Brisel ima puno razumevanje za srpski stav u odnosu na kontakte sa predstavnicima Kosova i da će nastaviti da traga za nekim kompromisnim rešenjem. Ako, pak, dođe, biće jasno da je strpljenje EU na izmaku i da postoji jasna namera da se u odnosu na region zadrži isti kurs. Oni koji se ne uklapaju čine to na sopstveni rizik, a oni koji se uklapaju zadržavaju perspektive koje su imali i ranije.

Kako je tokom boravka u Beogradu rekao izvestilac evropskog parlamenta Jelko Kacin, Van Rompaj se neće pojaviti na Brdu kod Kranja ukoliko tamo ne bude i Tadić. Ali kabineti predsednika Saveta EU kažu da definitivna odluka o tome nije doneta. Sastanak se održava sutra. Stvar se, dakle, u Briselu „kuva“ do poslednjeg trenutka, kako bi se ostavila mogućnost da se dođe do nekog kompromisa.

A problem se svodi na predstavljanje delegacija na sastanku na Brdu kod Kranja. Beograd insistira na tome da ispred kosovske delegacije stoji tabla na kojoj piše Unmik, a Priština traži da bude predstavljena kao nezavisna država. Kompromisna ponuda je bila da pišu samo imena funkcionera, bez zastava i funkcija, ali to za Beograd, kako stvari sada stoje, nije bilo prihvatljivo.

Cela zavrzlama oko sastanka na Brdu kod Kranja može se posmatrati kao neka vrsta pripreme za samit EU–Balkan, planiran za jun ove godine u Sarajevu. Izvesno je da će na taj skup, koji po značaju daleko nadilazi sutrašnji sastanak u Sloveniji, biti pozvani i predstavnici Kosova. Logično je pretpostaviti da će traganje za kompromisom za slovenački skup poslužiti kao model za predstavljanje delegacija na skupu u Sarajevu.

Ovde se ponovo treba vratiti na Van Rompaja. Ako dođe na Brdo kod Kranja, izgledi da Srbija za sastanak u Sarajevu isposluje neki povoljniji kompromis biće bitno smanjeni. Beograd bi se u tom slučaju još jednom našao pred izborom „uzmi ili ostavi“, ali sa potencijalno daleko težim posledicama od onih koje može da trpi zbog odustajanja od sastanka u Sloveniji.

Iz izjava koje je ovih dana davao predsednik Srbije Boris Tadić može se zaključiti da se na Beograd već danima vrši prilično oštar i neprimeren pritisak da prihvati ponuđenu formulu predstavljanja prištinskih vlasti. To deluje iritirajuće i frustrirajuće, ali je deo posla koji političari obavljaju. Tadić svakako zna da će, bez obzira na kakvo se rešenje Srbija opredeli, on biti taj kome će se pripisati odgovornost. Teška i nezavidna pozicija, ali i to je  nerazdvojan deo posla političara.