Uvodnik
Slobodan Kostić
Nema i jare i pare
Poslednjih dana razvila se veoma živa polemika, istina na stranicama štampe, između potpredsednika vlade i ministra za ekonomiju i regionalni razvoj, Mlađana Dinkića i stalnog predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda, Bogdana Lisovolika. Povod?
Dinkić zastupa, teorijski, sasvim ispravnu ideju – povećajmo potrošnju ne bi li pokrenuli proizvodnju. To su, konačno, listom uradile gotovo sve velike razvijene zemlje – od Amerike, preko Nemačke do Japana. S „malom” razlikom što sve te zemlje imaju veoma razvijenu industriju i ogroman izvoz, a mi uvoz. I Dinkić je u skladu sa svojim naumom, ali i ovlašćenjima koja ima, pokrenuo nešto što bi moglo ličiti na ubrizgavanje novca u privredu i jačanje posrnulog standarda građana. Najpre subvencionisanim kreditima, a potom i konkretnom isplatom od pet hiljadarki svakom državnom radniku s platom manjom od 50.000 dinara.
Po Dinkiću, sudeći po poslednjim izjavama, to ni izbliza nije dovoljno. Valja se, kaže, u predstojećim susretima sa MMF, krajem avgusta, izboriti za ukidanje svih restrikcija u povećavanju plata i penzija. Srbija, po Dinkiću, ne može izdržati sa ovolikim platama i penzijama jesen i zimu.
Lisovolik, opreznim savetničkim manirom, priznaje tu oporu činjenicu, dodajući da on nema ništa protiv da se najugroženijima pomogne nekom vrstom socijalne pomoći, ali ništa više od toga – plate i penzije bar do aprila iduće godine moraju biti na ledu. Aktuelni aranžman sa MMF, iz mnogih drugih razloga, a ponajmanje zbog para, ne može se dovoditi u pitanje, jer iza Srbije nema ko drugi da stane. Ostaje, dakle, da u predstojećim susretima Dinkić ubedi misiju iz Vašingtona u ispravnost svoje ideje.
Mnogi otvoreno sumnjaju u takav ishod, ne zbog Dinkićeve rđave pregovaračke sposobnosti ili nepopustljivog stava ljudi iz MMF, već samo zbog jedne jedine i ekonomski tvrdoglave činjenice – Srbija nema para za povećanje plata i penzija. Naš budžet već je u deficitu od oko pola milijarde evra. Zajmimo se na sve strane i kod domaćih i inostranih poverilaca. Sve je manje onih koji su spremni da nam daju kredit, ali i kupaca naših državnih, dugoročnih hartija od vrednosti.
Lisovolik upozorava da je Srbiji potreban razvoj većim domaćim i inostranim investicijama, rastom zapošljavanja, povećavanjem izvoza, štednjom na svim nivoima, pa tek nakon toga, kada se stvori nova vrednost i postigne prirast nacionalnog kolača, razmišlja o njegovoj raspodeli, pa i platama i penzija.
Ali, o svemu ovom, upozorava Lisovolik, odluku treba da donese vlada u kojoj je i sam ministar Dinkić član.
Odluka, kakva god bila, mora biti naša. MMF, odnosno Lisovolik kao savetnik, to ne može niti hoće da učini.
A jare i pare ne mogu u isti čas. Izbor je samo naš.
Poslednji komentari
Iako je gospodin Lisovolik potpuno u pravu, ipak me sve to podseca na predstavu za narod. MMF je glavni svetski zelenas, cilj mu je jasan ali svima ostalima su i posledice jasne. Zbog toga, oni upozoravaju zemlje da nije pametno zaduzivati se po svaku cenu, ali u isto vreme, imaju svoje dinkice da taj zajam traze i na kraju kao nalaze kompromis, po sistemu ajd bas kad ste navalili. Uostalom, tako je bilo do sada, zasto nece biti i sutra. Drugo, Dinkic solira u Vladi koja je sklepana i sigurno se svi na slazu sa njim a posebno ministarka finansija. Ali, Dinkica interesuje samo opstanak u vlastii i to po svaku cenu, zato on obecava vece plate i penzije, organizuje regione, sabira gomilu malih partija i zatire trag omrazenom G +. I sad, svi mi to vidimo a on senluci li senluci. Da li je u ovom providnom slucaju problem Dinkic ili Vlada? Svaki dan ovakve vlasti je jedan korak u nazad.
G-din Lisovolik je prihvatio, kao potrebno, da se pomogne NAJUGROZENIJIMA, nekom vrstom socijalne pomoci. Neka g-din Dinkic objasni, kako su to oni, koji imaju, sigurnu, drzavnu sluzbu, sa kojom ce docekati i solidnu penziju, sa platom do 50.000 din. (prosecna plata u Srbiji je oko 33.000 din,. a plata u privatnom sektoru je oko 26.000 din,), socijalno ugrozeniji od onih koji su, sa preko pedeset godina zivota i posle tridesetak godina rada, uglavnom u privredi, otpusteni kao visak, koji se, vec nekoliko godina nalaze na evidenciji nezaposlenih, bez ikakve naknade za nezaposlenost, koje niko nece da zaposli, a penziju ce, izgleda, tesko docekati. Valjda je svima jasno da ovde nije rec o pomoci socijalno najugrozenijima,nego o poklonu privrzenicima partija na vlasti, koji, uglavnom, i sacinjavaju zaposlene u drzavnoj sluzbi. Posle onih 5.000 din., jos jedan poklon. A sta ce biti sa pomenutima, koji su zaista ugrozeni, Nista, oni nisu nicija, pa ni Dinkiceva briga. SRAM VAS BILO!!!
Tako je Kole, ne može i jedno i drugo. Voleo bih da mi neko od Politikinih analitičara malo pojasni razliku između situacija kada je Sloba potrošio pare iz penzijskog fonda i sadašnje situacije gde je skoro ugašena srpska privreda pa isto nema para za penzije pa mora iz budžeta ?